Jedna od najkontroverznijih biljaka koje su se pojavile u Srbiji je paulovnija, koja od samog svog dolaska izaziva brojne nedoumice. Od prevarenih pojedinaca koji su pokušali da je gaje, a zatim dobili nešto potpuno drugačije, do onih koji su se suočili sa lošim sadnim materijalom, pa sve do onih koji nisu bili svesni da postoji više vrsta ove biljke, od kojih većina nije pogodna za naše podneblje.
I pored svih ovih izazova, održali su se samo oni koji su ozbiljno shvatili uzgoj ove biljke, dobro se informisali i kupili sadni materijal od proverenih proizvođača, prateći savete stručnjaka. Bez obzira na to, paulovnija se pokazala kao biljka koja izuzetno brzo raste i čija je upotreba veoma raznovrsna.
Paulovnija se ističe kao odličan izolacioni materijal zbog svoje vlaknaste strukture sa vazdušastim porama, otpornosti na vlagu i sposobnosti očuvanja forme čak i u ekstremnim uslovima. Osim toga, može se koristiti za ogrev, jer je medonosna biljka, a takođe se koristi i kao stočna hrana. U svetu postoji devet vrsta paulovnije, kao i brojne hibride, od kojih se za naše uslove preporučuje hibrid Paulownia bellisia, koji je prilagođen našim klimatskim uslovima i nije invazivan.
Kada se koristi za ogrev, paulovniju je moguće seći ranije, dok za prvu eksploataciju kao tehnička građa treba da raste osam do deset godina nakon sadnje. Ova biljka može se saditi na nadmorskoj visini do 1.200 metara, ali kao i svaka druga biljka, traži određene uslove. Teško uspeva na kiselijim zemljištima i ne podnosi zabarenu zemlju, što su ključni faktori za njen uspeh.
Zemljište sa visokim podzemnim vodama ili ono koje ne propušta vodu predstavlja prepreku za uspešan uzgoj paulovnije. Takođe, ova biljka nije imuna na napade raznih štetočina. Njena primena je široka; koristi se u industriji za izradu muzičkih instrumenata, u brodogradnji, avio-industriji, kao i za izradu dasaka za jedrenje, montažnih kuća, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i mnogih drugih proizvoda od drveta.
Drvo paulovnije je jedno od najbrže rastućih i najprofitabilnijih drvenih materijala na svetu. Tokom prve vegetacijske sezone može dostići visinu od šest metara, a svake naredne godine dobija dodatna tri do četiri centimetra u prečniku. U optimalnim uslovima, stabla mogu dostići visinu od 20 metara i prečnik od 40 cm za pet do sedam godina, a spremna su za industrijsku upotrebu nakon sedam do deset godina.
Kalorijska vrednost jednog kubika paulovnije je slična kalorijskoj vrednosti jednog kubika mrkog uglja, što dodatno podiže njenu vrednost kao ogrevnog materijala. Na jednom hektaru može stati oko 6.200 sadnica, a za četiri godine, jedan hektar može doneti zaradu i do 50.000 evra.
U svetlu ovih informacija, paulovnija se može smatrati izuzetno perspektivnom biljkom za uzgoj u Srbiji, ali s obzirom na to koliko su zahtevi za njen uzgoj specifični, važno je da se proizvođači dobro informišu i prate savete stručnjaka. Njena brza adaptacija i svestranost mogu doneti značajne ekonomske koristi, ali samo uz pravilno upravljanje i pažljivu negu. U svakom slučaju, paulovnija ostaje tema koja će sigurno privlačiti pažnju i izazivati rasprave među poljoprivrednicima i stručnjacima.
