Evropska komisija je nedavno objavila alarmantne podatke da je čak 50% meda koji se uvozi u Evropu lažan, što je izuzetno loša vest za pčelare koji se bore sa nelojalnom konkurencijom na tržištu. Situacija je postala toliko teška da neki pčelari već odustaju od ovog posla, dovodeći time u pitanje budućnost pčelarstva, ali i samog opstanka pčela, čija je uloga nezamenjiva u oprašivanju useva.

Kao odgovor na ovu krizu, formiran je Evropski pčelarski savez koji okuplja mnoge pčelare iz celog regiona, uključujući i Srbiju. Generalni sekretar Saveza, Biljana Tomić, ističe da je neophodno sprečiti dalje odustajanje od pčelarstva kako bi se sačuvala poljoprivreda i oprašivačka uloga pčela. Ona ističe da pčele nisu važne samo zbog meda, već i zbog drugih proizvoda i oprašivanja koje pružaju.

Najveća opasnost od falsifikovanog meda nije samo ekonomska šteta za pčelare, već i rizik po zdravlje potrošača. Lažni med je često pun aditiva i štetnih materija, što može da ugrozi zdravlje ljudi. Kako bi se borili protiv ovog problema, Evropski pčelarski savez traži uvođenje jedinstvene metodologije za proveru autentičnosti meda i označavanje porekla meda na proizvodima.

Pored borbe protiv falsifikovanja meda, Evropski pčelarski savez se zalaže za uvođenje subvencija po košnici, prepoznavanje i vrednovanje oprašivačke uloge pčela, kao i zaštita od nepravilne upotrebe pesticida koji mogu da ugroze pčele. Cilj Saveza je da zaštiti pčele, pčelare i potrošače u Evropi, te su pokrenute različite aktivnosti i inicijative u tom pravcu.

Na kraju, ističe se da je med treća najfalsifikovanija namirnica na svetu, te da je neophodno delovanje svih relevantnih institucija i udruženja kako bi se zaštitili pčelari, potrošači i sama pčela kao nezamenjiv deo ekosistema. Evropski pčelarski savez se trudi da podigne svest o ovom problemu i da pruži podršku pčelarima širom Evrope kako bi se sačuvala prirodna ravnoteža.