Promena klime, niža otkupna cena meda i veliki broj falsifikata na tržištu predstavljaju ozbiljne izazove za pčelare u Srbiji. Iako neki uspevaju da se održe, mnogi su primorani da odustanu od proizvodnje. Ovi problemi su posebno vidljivi na Sajmu meda u Beogradu, gde svake godine ima sve manje izlagača.
Falsifikovani med, koji je nekada bio retkost, sada dominira tržištem. Prema svetskim statistikama, u svakoj trećoj tegli meda koji se prodaje, jedino se može očekivati da je pravi. To predstavlja ozbiljan problem za potrošače, jer nije lako razlikovati pravi med od veštačkog. Čak ni stručnjaci ne mogu lako da utvrde autentičnost meda bez laboratorijskih analiza. „Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom“, istakao je prof. dr Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda.
Jedan od ključnih problema s kojima se pčelari suočavaju je niska otkupna cena meda. Pre pet godina, otkupna cena za kilogram meda iznosila je sedam evra, dok je danas samo tri evra. Ova situacija dodatno favorizuje proizvođače falsifikata, koji koriste jeftine sirovine poput melase i bombon sirupa. „Koriste proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a zatim ih plasiraju na tržište po cenama od 400 do 500 dinara, zbog čega ne možemo biti konkurentni“, objašnjava Zoran Krstić, pčelar iz Vlasotinca. Prema rečima pčelara, cena teglice prirodnog meda ne bi trebala da bude manja od hiljadu dinara, kako bi proizvodnja bila isplativa.
Mnogi pčelari su u poslednjih nekoliko godina odustali od proizvodnje zbog sve težih uslova. „Poznajemo mnogo pčelara, ali nažalost, veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome“, rekao je Đorđe Radovanović, pčelar sa Sokolskih planina.
U svetlu ovih problema, potrošači se često pitaju kako da prepoznaju pravi med. Falsifikatori su toliko vešti da često prevare i stručnjake. Rešenje leži u tradiciji i poverenju. Na primer, porodica Milojković iz Homoljskih planina ima 600 košnica i proizvodi med više od pola veka. „Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski, lipov med“, objašnjava Svetlana Milojković iz sela Kamenovo.
Osim što proizvode med, pčele su i najznačajniji biljni oprašivači, što ih čini ključnim za ekosistem. Iako je Albert Ajnštajn govorio da bi nestanak pčela doveo do propasti ljudskog života za četiri godine, ljudi često nemarom i upotrebom hemikalija uništavaju pčelinje zajednice.
U zaključku, pčelarstvo u Srbiji se suočava s brojnim izazovima, od niske otkupne cene meda do sveprisutnih falsifikata. Za opstanak ovog važnog sektora potrebna su rešenja koja će omogućiti pčelarima da se bore protiv konkurencije na tržištu i obezbede kvalitetan med potrošačima. Potrošači, s druge strane, treba da budu svesni problema falsifikata i da se oslanjaju na proverene izvore kako bi osigurali da kupuju pravi med.
