Bronzani bik, poznat i kao sicilijanski bik ili Falarisov bik, bio je monstruozno sredstvo za pogubljenje koje je osmišljeno u starom Rimu. Funkcionisao je tako što su žrtve unutra bile žive spaljivane. Peril iz Atine ga je izmislio i predložio Falarisu, tiraninu iz Akragasa, kao novo sredstvo za pogubljenje.

Bik je bio šupalj, napravljen od bronze s vratima na jednoj strani. Prema legendi, bio je dizajniran u obliku i veličini pravog bika, a imao je akustični aparat koji je pretvarao vriskove u zvuk bika. Osuđeni su bili zaključani unutar uređaja, a ispod njega je podmetnuta vatra, zagrevajući metal sve dok osoba unutra nije ispečena do smrti.

Pindar, koji je živeo manje od jednog veka kasnije, izričito povezuje ovo oruđe mučenja sa imenom tiranina Falarisa.

Falaris je rekao da je naredio da bik bude dizajniran na takav način da se njegov dim uzdiže u oblacima tamjana. Prema legendi, kada je bik ponovo otvoren nakon što je telo bilo ugljenisano, spaljene kosti žrtve su tada sijale poput dragulja i od njih su napravljene narukvice.

Ova uznemirujuća sredstva za pogubljenje su samo jedan od primera monstruoznih torture i ekstremnih kazni koje su praktikovane u prošlosti, posebno u antičkom Rimu. Mnogi upoređuju ta vremena sa današnjim vremenima i smatraju ih divljima, dok drugi izražavaju zahvalnost što živimo u modernom i civilizovanom društvu.

Svi detalji obronaznom biku se mogu pronaći u zapisima iz tog perioda, koji su često mračni i zastrašujući. Nakon što je viđeniti tiranin bio izložen, ova sredstva su zabranjena, a mnogi su osuđeni na zaborav.

Ovo je samo jedan od primera zloglasnih tortura koje su se nekada koristile u starim vremenima. Neki od ovih metoda su bile dovoljno užasne da bi se prisilili ljudi na priznanje mnogih stvari koje su inače bile neistinite.

Danas, usred globalne pandemije, suočavamo se sa drugačijim izazovima i teškoćama, ali je važno imati na umu kako su ljudi kroz istoriju doživljavali patnje i surovost koja je prethodila modernom dobu. Civilizacija se razvijala i napredovala, što je dovelo do tome da se takve užasne metode više nikada ne ponove.

Ovi mračni periodi u ljudskoj istoriji trebaju nam služiti kao podsetnik na to koliko smo napredovali i na to da nikada ne smemo dozvoliti da se ove strašne stvari ponove. Tiranija i brutalnost prošlosti predstavljaju pouke, a ne modele društva za koje se trebamo ugledati.

Radi se o zastrašujućoj i uznemirujućoj istoriji ljudskog stradanja, ali i o podsećanju na to kako moramo biti zahvalni na trenutnom stanju društva u kojem živimo. Poučeni ovim primerima, možemo se nadati i verovati da ćemo izgraditi bolji i humaniji svet, u kojem ćemo se okrenuti jedni prema drugima sa ljubaznošću, razumevanjem i empatijom.