Profitabilniji od šverca ljudi i oružja, a gotovo jednako masne zarade kao i trgovina drogom, šverc peska se popeo vrlo visoko na listi unosnih ilegalnih operacija. A radi se o ograničenom prirodnom resursu. Moderna civilizacija ne počiva na visoko sofisticiranim IT tehnologijama, komunikacijama ili finansijskom sistemu, već na – pesku. Bez peska nema cementa, stakla, kompjuterskih čipova, solarnih panela, puteva…, piše „Biznis i finansije“.

Vrednost ilegalne trgovine peskom u 2020. godini kretala se između 200 i 350 milijardi dolara na globalnom nivou, procena je stručnjaka. Ukupna vrednost svetskog tržišta peska, po američkim procenama, dostiže 750 milijardi dolara, što znači da se gotovo polovina prometa odvija ilegalno.

Poređenja radi, na ilegalnoj trgovini narkoticima u istom periodu obrnulo se između 400 i 650 milijardi dolara. Razlika je u tome što se zbog trgovine narkoticima naveliko završava na robiji ili na groblju, dok globalne švercere peskom niko ne uzima za ozbiljno, a još manje proganja i hapsi. Posao lak, zarada velika, a rizik nikakav. Globalna glad za peskom, pogotovu u Aziji, koja se ubrzano ekonomski razvija i gde živi većina svetskog stanovništva, nezajažljiva je, dok sa druge strane zalihe peska nisu neograničene.

„Pogrešan“ pesak U svetu se godišnje utroši oko 50 milijardi tona peska, što je količina koju je teško i zamisliti. Ali, sa druge strane, za gradnju savremenog bolničkog kompleksa u proseku je potrebno 3.000 tona, jer sveprisutni beton u suštini je pesak. Brzo rastuću potražnju ne prati povećana proizvodnja, pošto je reč o ograničenom prirodnom resursu, pa stručnjaci upozoravaju da bi se svet u narednih 25 godina mogao suočiti sa nestašicom peska, onog kvalitetnog, koji se koristi u građevinarstvu. Samo Kina je između 2011. i 2013. godine potrošila više cementa nego što su SAD u čitavom 20. veku.

Mada se u prvi mah ideja o nestašici peska može učiniti smešnom, jer svetu ne manjka peščanih pustinja, od Sahare do pustinje Gobi, problem je što nije svaki pesak isti.

Dok su zrna pustinjskog peska okrugla, zrna rečnog i obalskog peska su nepravilnog oblika, što znači da se najkvalitetniji i najčvršći beton dobija korišćenjem rečnog peska. To je i objašnjenje kako je moguće da se pojavi nestašica peska. Ima ga koliko hoćeš, ali „pogrešnog“.

Pesak sa plaža, zbog blizine mora, pomišan je sa solju koja umanjuje čvrstoću i dugovečnost betona, pa se pre upotrebe u građevinarstvu mora temeljito isprati, što je dodatni trošak. Beskrupulozni građevinci gledaju da maksimiziraju profit, pa se često dešava da fazu pranja morskog peska preskoče.

U takvoj praksi leži i deo objašnjenja zašto su se u zemljotresima u Turskoj i Siriji u februaru 2023. godine nedavno sagrađene stambene zgrade rušile kao kule od karata, pretvarajući stanove u grobnice. Mafijaši sa lopatama Kombinacija pohlepnih kupaca, u vidu beskrupuloznih građevinara, i laka dostupnost svih vrsta peska uz odsustvo kontrole kod eksploatacije, omogućila je formiranje kriminalnih lanaca pod okriljem klasične mafije, koja je nanjušila dodatan izvor prihoda. Analize brazilskih eksperata tako navode da samo jedan od regionalnih lidera mafije mesečno ubire 60.000 dolara na „zaštiti“ ilegalnih kopača peska, što je na godišnjem nivou pristojnih 720.000 dolara profita bez puno rada.

Brazil je velika država, pa region po region, milion po milion, zarada na ilegalnom kopanju peska naraste na desetine i stotine miliona dolara. Mafijaški šefovi nisu jedini koji uzimaju svoj deo. Tu su i lokalni zvaničnici i policija, političari, svi oni koji omogućavaju da se ovaj unosan ilegalni posao nesmetano odvija.

Slična je situacija i u Africi, od Maroka do Kenije i Nigerije, kao i u Aziji, gde potražnja za peskom konstantno raste. Borba se ne vodi samo između ilegalnih kopača peska i vlasti, već i između različitih grupa kopača, baš kao što je slučaj sa mafijaškim grupama koje se bore za ekskluzivitet na svojoj teritoriji kada se radi o trgovini drogom.