Periferni serotonin igra važnu ulogu u našem gastrointestinalnom traktu, pomažući u kontroli kontrakcije creva i sekrecije tečnosti. On se proizvodi u našim crevima i deluje kao hormon koji pomaže u varenju. Osim toga, veže se za mrežu ćelija koje čineći talase električnih aktivnosti koje guraju hranu kroz probavni sistem. Zdravlje našeg stomaka direktno utiče na proizvodnju ovog hormona sreće, zbog čega je važno brinuti o digestivnom traktu.

Komunikacija između mozga i stomaka dešava se u oba smera, a mikroorganizmi crevne flore neprekidno prenose poruke do centara u mozgu. Ovo može imati uticaja na učenje, koncentraciju, raspoloženje i ponašanje, a takođe se otvara pitanje kako poboljšanjem sastava mikrobioma gastrointestinalnog trakta možemo olakšati simptome različitih psihičkih i neurodegenerativnih bolesti.

Istraživanja su pokazala da važnost zdravlja gastrointestinalnog trakta ide daleko izvan samog sistema za varenje. Naš stomak i mozak su povezani na mnoge načine, a zdravlje probavnog sistema može imati direktan uticaj na mentalno zdravlje. Dijeta igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja probavnog sistema, a određeni nutrijenti mogu pomoći u regulisanju proizvodnje serotonina. Takođe je važno obratiti pažnju na ravnotežu crevne flore, koja može uticati na proizvodnju hormona sreće.

Prebiotici i probiotici su ključni za održavanje zdrave crevne flore. Prebiotici su biljne vlakna koja hrane dobre bakterije u crevima, dok su probiotici žive bakterije koje pomažu u održavanju balansa između različitih vrsta mikroba u crevima. Ovi nutrijenti mogu pomoći u smanjenju simptoma depresije, anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja.

Tokom proteklih godina, istraživanja su sve više povezivala zdravlje crevne flore sa mentalnim zdravljem. Ovo je otvorilo nova vrata u razumevanju međusobnih veza između digestivnog sistema i mozga. Smatra se da disbioza crevne flore, ili disbalans u bakterijskoj zajednici creva, može biti povezan sa različitim psihičkim i neurodegenerativnim bolestima.

Zdravlje probavnog sistema deluje na kvalitet i snagu imunog sistema. S obzirom na to da je većina našeg imunog sistema smeštena u crevima, zdrava crevna flora može pomoći u jačanju imunološkog sistema i smanjenju upalnih procesa u organizmu. Ovo dalje može uticati na psihološko zdravlje, s obzirom na to da su inflamacije povezane sa različitim mentalnim poremećajima.

Uz odgovarajuću ishranu, fizička aktivnost takođe igra važnu ulogu u održavanju zdravlja probavnog sistema. Vežbanje može pomoći u regulisanju probave, smanjenju stresa i održavanju zdrave težine, što sve zajedno može pozitivno uticati na proizvodnju hormona sreće.

Sve u svemu, veza između digestivnog sistema i mozga je kompleksna i deluje u oba smera. Zdravlje gastrointestinalnog trakta može direktno uticati na mentalno zdravlje, a briga o probavnom sistemu može pomoći u prevenciji i olakšanju simptoma različitih psihičkih i neurodegenerativnih bolesti. Kroz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i održavanje zdrave crevne flore, možemo uticati na proizvodnju hormona sreće i održavati zdravu ravnotežu između digestivnog sistema i mozga.