Aktuelni EURO 2024 u Srbiji može da se prati uz 500 različitih marki piva, iz oko 100 firmi koje se bave proizvodnjom ovog omiljenog niskoalkoholnog napitka, ali velika većina njih dolazi, zapravo, iz samo tri kompanije, piše „Blumberg Adrija“.
U industrijskoj grani duge tradicije u Srbiji od tri veka, u kojoj je iznedreno nekoliko velikih imena i to ne samo u branši (pomenimo samo „pivara“ Đorđa Vajferta koji je bio i guverner Narodne banke), zaposleno je preko 2.500 radnika koji izvare oko 523 miliona litara piva godišnje. Kapaciteti su, tužno, dvostruko veći.
Sve tanju srpsku pivsku industriju predvode tri proizvođača – „Hajneken Srbija“ iz Zaječara, „Karlsberg Srbija“ i „Apatinska pivara“, sva tri u stranom vlasništvu a koja zajedno drže više od 90 odsto tržišta.
Pored njih postoji nekoliko manjih fabrika, a do epidemije korone ekspanzivan rast malih zanatskih pivara sada je zaustavljen i kraft pivare su stale na dva odsto tržišnog kolača.
Najbolje rezultate beleži domaća ispostava holandskog „Hajnekena“, koji je u 2023. imao prihod od 15,4 milijarde dinara i neto dobitak 1,3 milijarde dinara (oko 1,2 miliona evra). Prema podacima za prošlu godinu, zapošljavali su 400 radnika a prosečna bruto zarada je bila 222.306 dinara.
Na drugom mestu je danski „Karlsberg“ sa prihodima od 14,3 milijarde dinara i profitom od 721 miliona (6,2 miliona evra). Oni zapošljavaju 475 radnika sa prosečnom platom od 278.668 dinara.
Ovaj trijumvirat zaokružuje „Apatinska pivara“, članica kanadsko-američkog konglomerata „Molson Kors“. Prihodi su im bili 12,4 milijarde dinara a dobit 136 miliona (1,2 miliona evra). To je napravilo 609 ljudi kojima je prosek plate 249.530 dinara.
Generalno gledano, poslovanje u Srbiji unosno je za najveće svetske pivare, a na to utiču niža efektivna stopa poreza na dohodak, razlika u tržišnom udelu, trgovci na malo koji utiču na pregovaračku moć, navodi „Blumberg“.
Dve vodeće zanatske pivare u Srbiji su „Dogma“ i „Kabinet“. „Dogma“ je prošle godine ostvarila profit od 4,7 miliona dinara a „Kabinet“ od 2,7 miliona dinara. Oba rezultata su lošiji nego u 2022. godini.
Pivo je u Srbiji, kao i u većini evropskih država, najpopularnije alkoholno piće, ali je tu i konkurencija velika a sve je veći pritisak od radlera (niskoalkoholno „voćno“ pivo) ili čak bezalkoholnih pića.
Zbog toga pivske kompanije forsiraju različite marketinške postupke kako bi povećale svoj udeo u tržištu ali i ubedile potrošače da pivo konzumiraju u svakoj prilici kao i da žene da promene svoj (indolentan) stav prema pivu.
Prema istraživanjima „Nielsena“, pivo i radleri najzastupljenija su alkoholna pića na TV ekranima, sa samo četiri oglašivača – „Hejneken“, „Karlsberg“, „Apatinska pivara“ i „Banjalučka pivara“.
Pritom samo „Hajneken“ pokriva dve trećine TV oglasa za ovu klasu proizvoda, dok je u televizijskom oglašavanju pojedinačnih brendova na srpskom tržištu najzastupljenije njihovo „zaječarsko pivo“ a slede „laško“ i „bira moreti“.
