U Oksfordu, Velika Britanija, započelo je suđenje trojici muškaraca optuženih za krađu zlatnog toaleta vrednog gotovo šest miliona evra iz palate Blenhajm, koja je poznata kao rodna kuća bivšeg britanskog premijera Winstona Churchilla. Ovaj incident se dogodio u septembru 2019. godine, a zlatni toalet, nazvan „Amerika“, projektovao je umetnik Maurizio Cattelan. Ovaj umetnički komad privukao je veliku pažnju medija i javnosti zbog svoje jedinstvenosti i vrednosti.
Optuženi su Majkl Džons (39) iz Oksforda, Frederika Dau (36) iz Vindzora i Bori Gučuk (41) iz Londona. Džons se suočava sa optužbom za saučesništvo u pljački, dok su Dau i Gučuk optuženi za zaveru da prodaju ukradenu robu. Tokom suđenja, tužilaštvo je iznelo dokaze koji sugerišu da su optuženi planirali i izveli pljačku koristeći specijalizovanu opremu za uklanjanje toaleta.
Incident je izazvao šok i uzbuđenje u javnosti, posebno zbog načina na koji je ukradeni toalet izveden iz palate. Prema izveštajima, pljačkaši su ušli u palatu tokom noći, a sigurnosne kamere su zabeležile njihovo kretanje. Nakon pljačke, zlatni toalet je nestao, a policija je pokrenula opsežnu istragu kako bi ga pronašla.
U međuvremenu, toalet je bio izložen u palati Blenhajm kao deo izložbe, a posetioci su imali priliku da ga koriste. Ovaj neobični umetnički komad izazvao je brojne reakcije, a njegova krađa postala je tema brojnih medijskih izveštaja. Policija je brzo reagovala i pokrenula istragu, a nekoliko nedelja kasnije, toalet je pronađen u jednom od voćnjaka u Kentu, ali nije bio u dobrom stanju zbog oštećenja koja su nastala tokom pljačke.
Na suđenju, tužilaštvo je predstavilo dokaze o komunikaciji među optuženima, uključujući poruke koje su razmenjivali pre i nakon pljačke. Takođe, svedoci su govorili o sumnjivim aktivnostima u okolini palate u vreme pljačke, što je dodatno potvrdilo sumnju na umešanost optuženih. Džons, Dau i Gučuk su se izjasnili da nisu krivi za optužbe koje im se stavljaju na teret.
Ova pljačka nije samo izazvala uznemirenost među javnošću, već je i postavila pitanja o bezbednosti i zaštiti kulturnih dobara. Palata Blenhajm, koja je deo UNESCO-ove Svetske baštine, bila je pod strogim merama bezbednosti, ali su pljačkaši uspeli da izbegnu sve prepreke. Ovaj incident je doveo do preispitivanja sigurnosnih procedura u sličnim institucijama širom zemlje.
Pored pravnih posledica, ovaj slučaj je izazvao i brojne rasprave o vrednosti umetnosti i njenoj zaštiti. Umetnički svet je podeljen u vezi s tim da li bi ovakvi komadi trebali biti izloženi javnosti ili čuvani u sigurnijim okruženjima. Ova situacija je postavila važno pitanje o balansu između umetnosti, bezbednosti i dostupnosti.
Dok suđenje traje, mnogi se pitaju kakva će biti presuda i na koji način će ovaj slučaj uticati na buduće izložbe umetničkih dela. U međuvremenu, palata Blenhajm nastavila je sa svojim programom, ali uz pojačane mere bezbednosti kako bi se osiguralo da slični incidenti ne ponove.
Ova pljačka ostaje jedan od najsramotnijih trenutaka u britanskoj istoriji umetničkih dela, a suđenje će nesumnjivo privući veliku pažnju medija i javnosti dok se bude odvijalo. U svakom slučaju, ovaj incident je još jednom ukazao na potrebu za zaštitom umetničkih blaga koja predstavljaju deo kulturne baštine.
