Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja u Nemačkoj, sprovedenim od strane agencije RTL/NTV, politička koalicija CDU/CSU (Unija) beleži značajan pad podrške javnosti, koja je pala na 26 odsto. Ova cifra predstavlja smanjenje u odnosu na 28 odsto podrške koju je koalicija imala 11. marta. Ovaj pad podrške ukazuje na sve veću političku nestabilnost u zemlji, s obzirom na to da je CDU/CSU nekada bila dominantna politička snaga.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na ovu situaciju je sve veća konkurencija od strane ekstremne desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD). U trenutku kada je razlika između CDU/CSU i AfD smanjena na samo tri procentna poena, ukazuje se na ozbiljnu mogućnost da AfD postane ozbiljna pretnja za Uniju. Na prethodnim saveznim izborima, održanim 28. februara, razlika je iznosila čak 7,7 procentnih poena, što dodatno naglašava dramatičan pad popularnosti CDU/CSU.
Od kada je AfD prvi put učestvovao na saveznim izborima u septembru 2013. godine, razlika između CDU/CSU i AfD nikada nije bila manja. Ova situacija može da dovede do ozbiljnih posledica za političku scenu u Nemačkoj, s obzirom na to da AfD postaje sve popularnija među biračima, posebno u kontekstu trenutnih društveno-političkih izazova.
Na trećem mestu po snazi nalazi se Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) koja beleži 15 odsto podrške, što je jedan procentni poen više u odnosu na prethodnu nedelju. Ovaj blagi porast može ukazivati na to da birači traže alternativu tradicionalnim partijama kao što su CDU/CSU. Zeleni, koji se tradicionalno oslanjaju na ekološke teme, ostaju na nepromenjenih 12 odsto podrške, dok Levica beleži 10 odsto, što je stabilno, ali i dalje nedovoljno za značajniju promenu u političkom pejzažu.
Što se tiče manjih stranaka, stranke kao što su Stranka slobodnih demokrata (FDP) i stranka Sekularne Vagenkneht (SV) beleže po 4 odsto. Međutim, trendovi su različiti; stranka SV beleži pad od jednog procentnog poena, dok se popularnost Liberala povećala za jedan procentni poen. Ova razlika ukazuje na to da se biračka volja menja, te da manji politički akteri mogu imati potencijal za rast.
Važno je napomenuti da trenutna politička klima u Nemačkoj odražava šire društvene i ekonomske probleme s kojima se zemlja suočava. Pitanja kao što su migracije, ekonomija, i zagađenje životne sredine imaju značajan uticaj na političke stavove građana. U svetlu ovih izazova, građani sve više preispituju svoje političke opcije, što može dovesti do daljih promena u strukturi podrške različitim partijama.
U kontekstu predstojećih izbora, jasno je da će CDU/CSU morati da preispita svoju strategiju kako bi povratila izgubljeno poverenje birača. Povećana podrška SPD-u i potencijalni rast AfD-a predstavljaju ozbiljnu pretnju za tradicionalne stranke, koje više ne mogu da računaju na automatsku podršku birača. Ukoliko se trendovi nastave, moguće je da će Nemačka biti svedok značajnih promena u političkom pejzažu, koje bi mogle imati dugoročne posledice na način na koji se vodi politika u zemlji.
Sve u svemu, trenutna situacija u Nemačkoj ukazuje na dinamiku koja se konstantno menja, a političke stranke će morati da se prilagode novim okolnostima kako bi zadržale ili povećale svoju podršku. U narednim mesecima biće ključno pratiti kako se ovi trendovi razvijaju i kakav će uticaj imati na buduće izbore i formiranje vlasti.
