Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dao je prvi zvanični podatak o broju poginulih vojnika od početka napada Rusije na zemlju pre dve godine. Na konferenciji za novinare u Kijevu je izjavio da je 31.000 ukrajinskih vojnika izgubilo živote u ratu, demantujući tvrdnje predsednika Rusije Vladimira Putina. Zelenski je istakao da je ovo veliki gubitak za Ukrajinu, ali je naglasio da je Putinov režim taj koji laže o stvarnoj situaciji.

Agencija je navela da Ukrajina nije iznosila podatke o vojnim gubicima od kraja 2022. godine, kada je Mihail Podoljak, pomoćnik predsednika Ukrajine, izjavio da je 13.000 ukrajinskih vojnika ubijeno od početka napada 24. februara. Zelenski je napomenuo da je broj ranjenih vojnika trenutno nedostupan javnosti kako bi se sprečilo rusko vojno planiranje.

Predsednik Ukrajine je istakao da ishod rata protiv ruskih snaga zavisi od podrške Zapada. On je pozvao saveznike i partnere Kijeva da isporuče Ukrajini rakete dugog dometa i naveo da ima „pozitivan“ osećaj u pogledu te mogućnosti.

Sukob između Ukrajine i Rusije traje već dve godine, sa hiljadama vojnika poginulih i ranjenih. Ukratko treba se osvrnuti na situaciju u Donbasu, separatističkoj oblasti na istoku Ukrajine koja je postala žarište sukoba između proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga. Ova kriza je dovela do najgorih odnosa između Kijeva i Moskve, čije veze su dodatno pogoršane nakon aneksije Krima od strane Rusije 2014. godine.

Ukrajina i njeni saveznici su izmislili više puta kako se Ruski vojnici dobrovoljno bore na Ukrajinskim tlu. Gorljivo ističu kako broje mrtve i ranjene, čime povećavaju brojke. Putin je potvrdio da je u Ukrajini dopustio borce, ali nije jasno jesu li to pripadnici vojske.

Ukrajinski politički analitičar, Igor Maslov, izjavio je za Reporteri da je broj mrtvih ukrajinskih vojnika od rata u Donbasu 2014. godine oko 30.000, što uključuje akcije separatista koje pomažu Rusija. Međutim, Ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je kako niko od redovnih vojnika ukrajinske vojske ne sudjeluje u ratu na strani separatista, već su to dobrovoljci.

Značajno je napomenuti i presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2020. godine protiv Rusije za masakr u Donbasu, u kojem su ruski vojnici i proruski pobunjenici bili optuženi za ubistvo i mučenje ukrajinskih civila.

Suočen s ovom situacijom, Zelenski se obraća saveznicima Zapada u nadi da će dobiti podršku i neophodno oružje za nastavak borbe protiv ruskih snaga. Njegova odlučnost da istraje u sukobu odaje snažnu političku volju i odlučnost da brani suverenitet i teritorijalnu integritet zemlje.

Ukrajina se nalazi na raskrsnici istorije, suočena s agresijom moćnog suseda i borba za opstanak. Njena hrabrost i otpornost predstavljaju inspiraciju i moralnu obavezu za međunarodnu zajednicu da podrži njihovu borbu za slobodu i demokratiju.

Rusija se suočava s međunarodnim osudama zbog agresivne politike prema Ukrajini i drugim zemljama istočne Evrope. Sankcije, diplomatski pritisci i vojna pomoć Ukrajini su sredstva koja međunarodna zajednica koristi kako bi obuzdala rusku ekspanzionističku agendu.

U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da se bori za svoju slobodu i nezavisnost, suočena sa teškim izazovima i gubicima na bojnom polju. Njeni vojnici su heroji koji rizikuju svoje živote za odbranu svoje zemlje i vrednosti koje predstavljaju.

Stoga je važno da međunarodna zajednica pruži podršku Ukrajini u njenim naporima da se suprotstavi ruskoj agresiji i osigura mir, stabilnost i prosperitet za svoje građane. To je moralna obaveza i politička odgovornost koju svaki član svetske zajednice treba da preuzme kako bi se osigurala sigurnost i blagostanje svih naroda i država.