U Crnoj Gori, pojava arapske kompanije „Eagle Hills“ izazvala je veliku polemiku nakon što je osvojila tender za zakup većine plaža u Ulcinju. Ova kompanija ima ambiciju da od Ulcinja napravi novo odredište poput Dubaija. Iako su plaže u ovoj sezoni ustupljene lokalnim zakupcima, diskusije o budućim planovima za Ulcinj i dalje traju.
Predsednici primorskih opština su predali nove zakone koji bi omogućili vraćanje upravljanja morskim dobrom lokalnim vlastima. Tokom razgovora sa premijerom, dogovoreno je da se kandiduju projekti koji bi se uputili investitoru Alabaru, ali je naglašeno da Ulcinj ne prihvata trenutnu ponudu o investiciji na Velikoj plaži. Ovaj novi razvojni projekat podrazumeva zakup Velike plaže na 99 godina, uz investiciju od 30 milijardi dolara, koja bi privukla zapadne turiste. Međutim, lokalni zakupci i rukovodstvo se protive toj ideji, naglašavajući da Ulcinj nije pustinja.
Albert Kastrati, jedan od lokalnih zakupaca, ističe da su za investicije, ali ne na način koji je predložen. „Želimo da se ulaže u ulcinjske plaže, ali fokus treba biti na lokalnom stanovništvu,“ kaže on. Kastrati objašnjava da je važno da se investicije dogovore sa lokalnom zajednicom i stručnjacima, a ne da se kroz sporedne kanale ulazi u projekte.
Ekonomski analitičar Predrag Zečević smatra da bi ulaganje Alabara moglo drastično promeniti budžet Ulcinja. „Ako bi Alabar ulagao godišnje oko dve milijarde evra, budžet Ulcinja ne bi bio više 16 miliona, nego 65-80 miliona, i postao bi najbogatija opština u Crnoj Gori,“ objašnjava on. Zečević veruje da bi održivi i zeleni razvoj, koji bi Ulcinj pretvorio u mini Dubai sa mediteranskim karakteristikama, bio prihvaćen od strane opštine i meštana.
Novinar i publicista Mustafa Canka, međutim, kritički gleda na nove investitore. On se seća „zlatnog vremena“ Ulcinja i smatra da bi novi projekti mogli izbrisati tradicionalne vrednosti grada. „Kada bi se napravio taj takozvani novi Dubai, Ulcinj bi pao u zapećak, izgubili bismo našu tradiciju i razvoj,“ smatra Canka.
Poslanica iz PES-a, Jelena Nedović, podržava ideju brzog razvoja Ulcinja, verujući da bi to donelo bolju infrastrukturu i novo svetsko čudo. „Ljudi su u pustinji podigli i napravili to što su napravili, a mi imamo sve, a opet čujemo ljude ‘ne može’, e pa može,“ poručuje ona.
Ipak, ostaje pitanje koliko će glasovi Ulcinjana uspeti da se čuju u odnosu na centralnu vlast i jake investitore. Da li će Ulcinj postati zamajac razvoja Crne Gore ili će se izgubiti u velikim projektima koji zanemaruju lokalnu zajednicu, ostaje neizvesno. Ove debate o budućnosti Ulcinja ukazuju na potrebu za ravnotežom između stranih ulaganja i očuvanja lokalnih interesa.
U ovom kontekstu, važno je da lokalna zajednica aktivno učestvuje u donošenju odluka koje se tiču njihovih plaža i resursa. Samo kroz saradnju i dijalog može se pronaći održivo rešenje koje će benefitiovati sve strane, a ne samo investitore. U tom smislu, budućnost Ulcinja zavisi od sposobnosti meštana da se organizuju i artikulišu svoje potrebe i želje u odnosu na projekte koji bi mogli oblikovati njihov grad.
