Muškarac star 51 godinu, zatečen je kako vozi bicikl sa 3,82 promila alkohola u krvi u selu Lugu, na području Baranje. Nakon što je obavljen alkotest, hitna pomoć je odvezla muškarca u Klinički bolnički centar Osijek na hitan prijem radi lekarskog nadzora i opservacije. Osim njega, još četiri vozača su juče bili pod uticajem alkohola na području Policijske uprave osječko-baranjske.

Vožnja pod uticajem alkohola predstavlja ozbiljan problem u Hrvatskoj i širom sveta. Alkohol remeti sposobnost vozača da reaguje brzo i efikasno u saobraćaju, čime se povećava rizik od učestvovanja u saobraćajnim nezgodama. Prema zakonu, dozvoljena koncentracija alkohola u krvi za vozače bicikla iznosi 0,5 promila, dok je za vozače motornih vozila maksimalno dozvoljeno 0,0 promila.

U slučaju vozača bicikla sa 3,82 promila alkohola u krvi, može se zaključiti da je izmerena koncentracija bila znatno iznad dozvoljene granice, što ukazuje na ozbiljan problem s alkoholizmom. Konzumacija alkohola u toj meri može imati ozbiljne posledice po zdravlje vozača, kao što su gubitak svesti, dezorijentacija, smanjena sposobnost koordinacije pokreta i donošenja odluka, te u krajnjem slučaju i smrt.

Vožnja pod uticajem alkohola također predstavlja krivično delo u većini zemalja, uključujući i Hrvatsku. Kazne za vozače koji su uhvaćeni u vožnji pod uticajem alkohola mogu varirati u zavisnosti od koncentracije alkohola u krvi, prethodnih prekršaja, kao i posledica koje je vozač izazvao svojim postupcima. Kazne mogu uključivati novčane kazne, oduzimanje dozvola za vožnju, zatvorske kazne i druge prekršajne mere.

Jedan od načina da se smanji broj vozača pod uticajem alkohola je edukacija i podizanje svesti o štetnim posledicama takvih postupaka. Organizacije i udruženja u Hrvatskoj često sprovode kampanje i programe prevencije vožnje pod uticajem alkohola kako bi se vozači informisali o rizicima i posledicama takvih postupaka.

Takođe, važno je raditi na unapređenju zakona i propisa koji se odnose na vožnju pod uticajem alkohola, kako bi se pooštrile kazne i smanjio broj saobraćajnih nezgoda izazvanih alkoholizmom. Takođe je bitno raditi na edukaciji vozača o značaju vožnje u trezvenom stanju i pružanju alternativnih opcija za prevoz kada su vozači alkoholisani.

U ovom konkretnom slučaju, vozač bicikla sa 3,82 promila alkohola u krvi je prošao srećom jer nije učestvovao u saobraćajnoj nezgodi niti povredio sebe ili druge učesnike u saobraćaju. Međutim, ovaj slučaj treba da posluži kao podsetnik na ozbiljnost problema vožnje pod uticajem alkohola i važnost preduzimanja adekvatnih mera kako bi se smanjio broj ovakvih incidenata.

Na kraju, važno je naglasiti da vozači imaju odgovornost prema sebi i drugima učesnicima u saobraćaju da ne upravljaju vozilima pod uticajem alkohola. Vožnja u trezvenom stanju je ključna za sigurnost svih učesnika u saobraćaju i ne smemo dozvoliti da alkohol ugrozi tu sigurnost. Prestanak konzumiranja alkohola pre vožnje, korišćenje javnog prevoza ili taksija, kao i vožnja u grupi gde je odabrani vozač trezan, su neke od mera koje vozači mogu preduzeti kako bi doprineli bezbednosti u saobraćaju.