Policija u Briselu je nedavno uhapsila četrnaestogodišnjaka zbog planiranja napada na džamiju, što je izazvalo zabrinutost u belgijskoj javnosti. Ovaj incident je ukazao na rastuću pretnju radikalizacije među mladima, posebno u kontekstu ekstremnih desničarskih stavova. Belgijski ministar pravde Pol Van Tigčelt je potvrdio ovu operaciju u parlamentu, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Prema informacijama javnog tužioca Brisela, maloletnik je planirao da izvede napad 22. januara 2025. godine, na dan kada su džamije obično pune zbog molitvi. Ove informacije su otkrivene tokom istrage koju je pokrenulo tužilaštvo, a policija je izvršila pretres stana osumnjičenog, gde su pronašli oružje i kompjuter. Tinejdžer je zadržan u zatvorskoj ustanovi za maloletnike, a istraga se nastavlja.
Belgijski mediji su izvestili da je osumnjičeni nedavno posetio džamiju Anaja, što sugeriše da je imao konkretne namere da izvrši napad na toj lokaciji. Prilikom pretresa kuće, policija je pronašla nož na sklapanje, kuhinjski nož i simboliku povezana sa nacizmom, što dodatno naglašava ozbiljnost njegovih stavova i planova. Muslimanski savet Belgije (CMB) izrazio je duboku zabrinutost zbog incidenta, ukazujući na opasnosti radikalizacije među maloletnicima bez obzira na ideologiju.
Ovaj incident je tragično naglasio potrebu za većom pažnjom na radikalizaciju mladih. Privremeno predstavništvo muslimana u Belgiji istaklo je da je ovo alarmantno upozorenje na to koliko su mladi ljudi ranjivi na ekstremističke uticaje. Predsednica CMB-a, Esma Učan, je naglasila da bi pokušaj napada trebao da bude poziv na buđenje za sve društvene aktere. Ona je istakla da bi činjenica da je maloletnik mogao da smisli ovakve planove trebala da bude signal za zajednicu da se kolektivno posveti rešavanju ovog problema.
Učan je pozvala na jačanje saradnje između verskih zajednica, škola i vlasti kako bi se obezbedila sigurnost i sprečila radikalizacija mladih. Ovaj incident takođe ukazuje na širi problem ekstremizma u Belgiji i Evropi, gde se sve više mladih ljudi pridružuje ekstremističkim grupama ili razvija slične stavove.
S obzirom na to da je radikalizacija često povezana sa socijalnom izolacijom, ekonomskim problemima i nedostatkom perspektive, važno je da se preduzmu koraci kako bi se osnažili mladi ljudi i pružila im podrška u njihovom razvoju. Organizacije civilnog društva, obrazovne institucije i vladine agencije moraju raditi zajedno kako bi identifikovali rane znakove radikalizacije i intervenisali pre nego što se situacija pogorša.
Takođe, mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije o ovim pitanjima. Važno je izveštavati o incidentima poput ovog na način koji ne doprinosi stigmatizaciji određenih zajednica, već umesto toga naglašava potrebu za razumevanjem i dijalogom.
Sve ovo ukazuje na to da je društvo suočeno sa izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor. Kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih incidenata, neophodno je raditi na jačanju socijalne kohezije i pružanju podrške mladima da se razvijaju u pozitivnom pravcu.
U svetlu ovog incidenta, važno je nastaviti sa edukacijom o toleranciji i razumevanju među različitim zajednicama, kako bi se sprečili budući sukobi i radikalizacija. Na kraju, zajednički napori svih društvenih aktera mogu doprineti stvaranju sigurnijeg i pravednijeg društva za sve.
