Nova anketa grupe MeTooEP pokazala je da je više od 550 zaposlenih u Evropskom parlamentu iskusilo psihičko uznemiravanje na radnom mestu. Istraživanje je sprovedeno između juna i avgusta 2023. godine, a pokazalo je da je 15,5 odsto ispitanika iskusilo seksualno uznemiravanje, dok je 8,1 odsto doživelo fizičko uznemiravanje. Takođe, 42,4 odsto zaposlenih bilo je svedok nekog oblika uznemiravanja na radnom mestu.
Vlada Polisadova, parlamentarna asistentkinja i volonterka u MeTooEP-u, istakla je da su ovi brojevi previsoki te da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se poboljšala situacija i uslovi rada u Evropskom parlamentu. Mnogi ispitanici nisu prijavili zlostavljanje zbog straha od posledica, nedostatka poverenja ili zbog nejasnog postupka prijavljivanja uznemiravanja.
Neki zaposleni koji su se odlučili da pokrenu ovo pitanje u parlamentu naveli su da ništa nije preduzeto po tom pitanju, da nisu shvaćeni ozbiljno ili da su bili kažnjeni od strane pretpostavljenih. Ova situacija dodatno je komplikovana činjenicom da ni jedan ispitanik na anketi nije odabrao odgovor „neko je razgovarao sa uznemiravačem da promeni ponašanje“ nakon prijavljivanja incidenta.
Mnogi zaposlenici tvrde da su nakon prijave uznemiravanja premješteni na drugo radno mesto ili im je sugerisano da u potpunosti napuste Evropski parlament. Ombudsman EU Emili O’Rajli ističe da je ključno uključiti muškarce u borbu protiv uznemiravanja na radnom mestu kako bi se uspostavila kultura poštovanja i bezbednosti, koja će se kasnije proširiti na šire društvo.
Seksualno uznemiravanje u Evropskom parlamentu nije novost, a ovakvi slučajevi zlostavljanja dovode do ozbiljnih posledica po zaposlene i radnu atmosferu. Neki od ispitanika iz ankete istakli su da se ne osećaju podržano i zaštićeno od strane svojih nadređenih kada je reč o prijavljivanju uznemiravanja. Osim toga, nedostatak transparentnosti i jasnih procedura takođe doprinosi ovoj problematičnoj situaciji.
MeTooEP grupa kontinuirano radi na upoznavanju javnosti i zaposlenih u Evropskom parlamentu sa ovim problemom kako bi se stvorila atmosfera u kojoj će svi osećati podršku i zaštitu. Važno je da se žrtve ohrabre da prijave bilo kakve oblike uznemiravanja kako bi se sprečilo dalje zlostavljanje i stvorilo okruženje ravnopravnosti i poštovanja.
Evropski parlament i institucije EU trebaju ozbiljno shvatiti ovaj problem i preduzeti konkretne korake kako bi se zaštitili zaposleni od svih oblika uznemiravanja na radnom mestu. Podizanje svesti, edukacija, jačanje procedura prijavljivanja i podrška za žrtve su ključni koraci u borbi protiv ovog ozbiljnog problema.
Krajnji cilj treba da bude stvaranje sigurne i poštene radne sredine u kojoj će svi zaposleni moći da rade bez straha od bilo kakvog oblika zlostavljanja. Samo zajedničkim angažovanjem i podrškom može se stvoriti okruženje u kojem će svi imati pravo na dostojanstveno i sigurno radno mesto.
