Beograd je jutros zauzeo prvo mesto na svetskoj listi gradova sa najvećim stepenom zagađenosti vazduha, prema podacima sajta Air Visual. Ova situacija postaje sve ozbiljnija preokupacija za građane Srbije, a alarmantna upozorenja stručnjaka dodatno naglašavaju hitnost problema.
Dr Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe da je kvalitet vazduha u Beogradu u kritičnom stanju. Ona ukazuje na to da su na svim mernim mestima njene agencije zabeležena prekoračenja najfinijih čestica PM10 i PM2,5, koje su posebno opasne po zdravlje. „Nažalost, sinoć smo imali situaciju da je na svim mernim mestima naše Agencije za zaštitu životne sredine bilo prekoračenje ovih čestica“, rekla je dr Paunović.
Ove čestice predstavljaju poseban rizik za najranjivije grupe, uključujući decu do pet godina, trudnice i starije osobe. Dr Paunović naglašava potrebu za javnozdravstvenim upozorenjima koja bi zaštitila ove grupe. U takvim situacijama, preporučuje se da se ne otvaraju prozori, da se deca ne iznose napolje, te da se izlazi samo kada je to nužno.
Iako je jutros kvalitet vazduha bio nešto bolji nego prethodnih dana, i dalje je bio opasan. Dr Paunović ukazuje na to da mere zaštite poput prečišćivača vazduha u zatvorenim prostorima nisu dovoljne. „To je kao kada imate poplavu i prodor vode sa svih strana, a pokušavate da je rešite malom kofom – to je neefikasna mera“, dodala je.
Glavni uzroci zagađenja vazduha, prema njenim rečima, uključuju termoenergetski sistem baziran na uglju, industriju, saobraćaj, kao i neadekvatno upravljanje otpadom i korišćenje individualnih ložišta. „Ove aktivnosti posebno doprinose zagađenju tokom zime“, naglašava ona.
Dok prečišćivači vazduha mogu pomoći u zatvorenim prostorima, dr Paunović smatra da je neophodno pristupiti sistemskim rešenjima koja su već predviđena vladinim programima. „Smanjenje zagađenja na mestu nastanka je osnovni princip zaštite životne sredine“, izjavila je, dodajući da će to pozitivno uticati na zdravlje stotina hiljada ljudi.
Pored toga, dr Paunović naglašava važnost lokalnih mera kao što su besplatni prevoz i redovno pranje ulica, koje bi mogle značajno smanjiti zagađenje. „Ove mere mogu lako da sprovedu lokalne samouprave“, rekla je. Pored toga, odgovornost pojedinaca, posebno osetljivih grupa, takođe je važna, a dr Paunović savetuje dodatne mere opreza.
„Deca ne bi trebalo da budu fizički aktivna u ovakvim uslovima“, savetuje ona, podsećajući roditelje na važnost izbora lokacija za igranje. S obzirom na sve, dr Paunović apeluje na hitno delovanje svih nadležnih institucija, jer stanje zagađenja vazduha postaje kritično.
U svetlu ovih informacija, mnogi građani Beograda izražavaju zabrinutost i traže brza rešenja. Povećanje svesti o problemu zagađenja vazduha, kao i aktivno učešće građana u zaštiti životne sredine, postaje ključno za borbu protiv ovog problema. Takođe, postoje i pozivi za veće angažovanje lokalnih vlasti u sprovođenju mera koje bi mogle poboljšati kvalitet vazduha.
Kako situacija sa zagađenjem nastavlja da se pogoršava, važno je da svi učesnici, od pojedinaca do državnih institucija, preduzmu odgovarajuće mere kako bi zaštitili zdravlje građana i životnu sredinu. U suprotnom, posledice po zdravlje i kvalitet života u urbanim sredinama mogu postati sve ozbiljnije.
