Precizno računanje vremena u današnjem svetu se postiže korišćenjem oko 400 atomskih satova širom sveta. Međunarodni biro za težine i mere održava Koordinisano univerzalno vreme (UTC) u skladu sa rotacijom planete Zemlje, dodavajući „prestupnu“ sekundu kada je to potrebno. 27 puta od 1972. godine, sekunda je dodata kako bi se održala preciznost, ali pitanje se postavlja da li bi oduzimanje sekunde moglo postati neophodno. Postoji mogućnost negativne „prestupne“ sekunde, što bi moglo izazvati poremećaje u svetu koji funkcioniše uz pomoć satova.
Nedavno istraživanje u časopisu „Priroda“ sugerira da klimatske promene mogu odložiti potrebu za negativnom „prestupnom“ sekundom. Topljenje leda na Arktiku usporava rotaciju Zemlje, a efekat globalnog zagrevanja može da odloži potrebu za negativnom „prestupnom“ sekundom sa ranijeg datuma 2026. godine na oko 2029. godine. To ukazuje na to da klimatske promene imaju uticaj na osnovne karakteristike planete.
Globalne vremenske vlasti su odlučile da odlože odluku o „prestupnoj“ sekundi do posle 2035. godine, a razgovori o usklađivanju UTC-a sa rotacijom Zemlje su planirani za generalnu konferenciju 2026. godine. Naučnici upozoravaju na moguće poremećaje koji bi mogli nastati zbog dodavanja ili oduzimanja sekunde, ali istovremeno ističu da klimatske promene imaju važan uticaj na precizno računanje vremena u današnjem svetu.