Nakon što je Državno tužilaštvo saopštilo da je pokrenuta istraga zbog „curenja“ informacija iz istrage o korupcijskoj aferi i hapšenju bivšeg ministra zdravlja Vili Beroša, predsednik Republike Zoran Milanović je najavio da će pomilovati svakog ko bude osuđen po izmenjenom Krivičnom zakonu, poznatijem kao „Lex AP“.
„Govorio sam i upozoravao, a sada se to i događa: glavni tužilac Ivan Turudić kontroliše i sprečava istrage da bi zaštitio samovladu Andreja Plenkovića. Umesto da istražuje korumpirane ministre udružene u lopovsku organizaciju, Turudić istražuje one koji otkrivaju korupciju. Iako nikada nisam koristio ustavni institut pomilovanja, neka ne brinu – pomilovaću svakoga ko bude osuđen zbog Lex AP-a“, napisao je Milanović na Fejsbuku.
Dodao je i da Glavni tužilac „Turudić kontroliše i sprečava istrage da bi zaštitio samovladu Andreja Plenkovića“.
„Lex AP“ usvojen je u martu prošle godine u parlamentu Hrvatske uprkos velikom protivljenju opozicije i medija, koji su ga nazvali „zakon loših namera“. Zakonom je predviđeno sankcionisanje svih koji budu iznosili javno informacije iz istraga.
Milanović je i tada rekao da niko ne brine, da će pomilovati svakog ko bude osuđen po tom zakonu.
Ovoj istrazi prethodila je odluka šefa DORH-a Ivana Turudića da Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala preuzme istragu u slučaju korupcije u zdravstvu i hapšenje Beroša od Kancelarije evropskog tužioca (EPPO) u Hrvatskoj, što je takođe naišlo na neodobravanje u redovima opozicije i medija.
Lex AP, ili Zakon o sprečavanju zloupotrebe položaja i ovlaštenja, predstavlja zakon koji je izazvao mnogo kontroverzi u hrvatskom društvu od njegovog usvajanja. Ovaj zakon je usvojen u martu 2020. godine, a njime se, između ostalog, predviđa sankcionisanje svih koji budu iznosili javno informacije iz istraga, bez obzira na njihovu poziciju ili status.
Predsednik Zoran Milanović je više puta upozoravao na problematičnost ovog zakona, tvrdeći da se njime onemogućava sloboda izražavanja i pristup informacijama od javnog značaja. Sada, nakon hapšenja bivšeg ministra zdravlja Vili Beroša u vezi sa korupcijskom aferom, Milanović je ponovio svoju nameru da pomiluje sve osuđene po ovom zakonu.
Glavni tužilac Ivan Turudić takođe je došao pod udar kritika zbog načina vođenja ovih istraga i optužbi da sprečava istraživanje korupcije u političkim krugovima. Njegova odluka da preuzme istragu u slučaju korupcije u zdravstvu i hapšenje Beroša od strane Kancelarije evropskog tužioca (EPPO) izazvala je dodatnu polemiku u javnosti.
Opozicija i mediji su takođe izrazili neodobravanje prema ovim postupcima, tvrdeći da se koristi pravosudni sistem kako bi se zaštitili korumpirani političari, umesto da se istraže njihove sumnjive aktivnosti. Kritike na račun Glavnog tužioca Turudića su sve češće, a pitanje nezavisnosti pravosudnog sistema postaje sve aktuelnije.
Uprkos tome, Vlada Andreja Plenkovića i dalje tvrdi da se zakoni primenjuju po zakonu i da nema političkog uticaja na rad pravosudnih organa. Međutim, brojne kontroverze oko Lex AP i načina vođenja istraga neće nestati tako lako, posebno nakon najave predsednika Milanovića da će pomilovati osuđene po ovom zakonu.
U svetlu ovih događaja, hrvatsko društvo se suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv korupcije i očuvanju vladavine prava. Rasprave o nezavisnosti pravosudnog sistema, slobodi medija i zaštiti ljudskih prava postaju sve intenzivnije, a potezi vlasti i pravosudnih organa se pažljivo prate od strane javnosti.
Kako će se situacija dalje razvijati i da li će predsednik Milanović zaista pomilovati osuđene po Lex AP-u, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da će ovaj slučaj imati dalekosežne posledice po hrvatsko društvo i političku scenu, te da će pitanja o pravdi, integritetu i odgovornosti postati sve važnija u javnom diskursu.
