Evropu su tokom 2024. godine pogodile velike poplave i oluje koje su uticale na 413.000 ljudi, prema izveštaju o stanju klime u Evropi. Ovaj izveštaj, koji su sastavili Evropska služba za klimatske promene (Kopernikus) i Svetska meteorološka organizacija (WMO), naglašava da su ekstremni vremenski uslovi rezultat povećanja temperature usled globalnog zagrevanja, uz značajan doprinos fosilnih goriva koje su doprinela najtoplijoj godini na kontinentu.
Poplave su zahvatile 30% evropske rečne mreže, a 12% tih poplava su bile klasifikovane kao „teške“ poplave. Najveće štete izazvale su poplave u centralnoj Evropi u septembru i u istočnoj Španiji u oktobru, koje su rezultirale sa više od 250 od ukupno 335 smrtnih slučajeva tokom 2024. godine.
Stručnjaci ističu da su te nepogode postale intenzivnije i češće zbog globalnog zagrevanja. Izveštaj takođe beleži rekordni toplotni talas koji je pogodio jugoistočnu Evropu u julu 2024. godine. Visoke temperature širom kontinenta doprinele su razornim požarima, koji su pogodili 42.000 ljudi. U Portugalu je, na primer, u samo jednoj nedelji u septembru izgorelo oko 110.000 hektara šume.
Klimatski stručnjaci upozoravaju da ako se globalno zagrevanje nastavi, koje je trenutno na 1,3 stepena iznad predindustrijskih nivoa, možemo očekivati još ozbiljnije posledice, uključujući ekstremne vremenske pojave poput poplava, požara i toplotnih talasa. Važno je napomenuti da se Evropa zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, što dodatno povećava rizik od ovakvih nepogoda.
Evropska unija planira da postigne nulu emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, ali klimatski aktivisti smatraju da su potrebne hitne promene u klimatskim ciljevima EU kako bi se obezbedila veća odgovornost fosilnih kompanija i zaustavio razvoj novih zagađujućih projekata.
Ove informacije ukazuju na urgentnu potrebu za akcijom u vezi sa klimatskim promenama. S obzirom na to da su poplave i požari postali učestaliji, važno je da vlade i međunarodne organizacije preduzmu konkretne korake kako bi se smanjile emisije gasova i zaštitili građani. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti s izazovima koje donosi klimatska kriza i obezbediti održivu budućnost za sledeće generacije.
U svetlu ovih događaja, važno je da se i građani uključe u borbu protiv klimatskih promena. Edukacija o održivim praksama, smanjenju otpada i korišćenju obnovljivih izvora energije može značajno doprineti smanjenju emisija i ublažavanju posledica globalnog zagrevanja. Takođe, aktivno učestvovanje u lokalnim inicijativama i podrška zakonodavnim promenama koje se bave klimatskim pitanjima su ključni za postizanje ciljeva zaštite okoline.
Izveštaj o stanju klime u Evropi za 2024. godinu jasno pokazuje da je vreme za akciju. Ne možemo više ignorisati znake upozorenja koje nam priroda šalje. Klimatske promene su realnost s kojom se moramo suočiti, i svaki pojedinac može doprineti ovom globalnom naporu. Ujedinjeni, možemo stvoriti svet koji je otporniji na klimatske promene i obezbediti bolju budućnost za sve nas.
