Svetske cene hrane su u februaru 2023. godine zabeležile porast u odnosu na januar, sa posebnim naglaskom na cene šećera koje su skočile za 6,6%. Ove podatke je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda, poznatog kao FAO indeks, dostigla je 127,1 poen, što predstavlja porast od 1,6% u odnosu na prethodni mesec.
Ovaj rast cena rezultat je povećanja vrednosti indeksa u različitim kategorijama, uključujući šećer, mlečne proizvode, biljna ulja i žitarice, dok su cene mesa zabeležile blagi pad. Indeks cena šećera je porastao na 118,5 poena, a zabrinutost tržišta proizašla je iz smanjenih globalnih zaliha u sezoni 2024/25, kao i iz slabijih očekivanja za proizvodnju u Indiji i Brazilu. Iako su cene šećera porasle u februaru, one su i dalje 15,8% niže nego u istom mesecu prošle godine.
Prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda takođe je porasla, i to za 4% na 148,7 poena, a međugodišnji rast iznosi 23,2%. Ova poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama mlečnih proizvoda, što ukazuje na stalni pritisak na potrošače. Cene biljnih ulja su takođe porasle, sa mesečnim povećanjem od 2% na 156 poena, dok su veće za 29,1% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ova promena je rezultat rasta cena palminog, sojinog, suncokretovog i repičinog ulja.
Cene žitarica su na mesečnom nivou blago porasle za 0,7% na 112,6 poena, što je delimično posledica rasta cena pšenice i kukuruza, dok su na godišnjem nivou niže za 1,2%. Ovo ukazuje na nestabilnost na tržištu žitarica, koje i dalje predstavlja ključni segment globalne proizvodnje hrane. Indeks cena mesa je zabeležio minimalan pad od 0,1% na 118 poena, ali je istovremeno veći za 4,8% u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Ukupna vrednost indeksa svetskih cena hrane (FFPI) za februar porasla je za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu, ali je istovremeno za 20,7% manja u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na to da su cene hrane i dalje u fluktuaciji, što može imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i potrošačke navike.
Povećanje cena hrane može dovesti do veće inflacije, što bi moglo uticati na životni standard građana širom sveta. Naime, kada cene osnovnih prehrambenih proizvoda rastu, to može izazvati dodatne pritiske na domaćinstva, posebno u zemljama u razvoju gde su ljudi već pogođeni ekonomskim izazovima. Povećana cena hrane može dovesti do smanjenja potrošnje, što može imati dalekosežne posledice po ekonomiju.
FAO upozorava na potrebu za unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i održivim praksama kako bi se osigurala stabilnost cena hrane u budućnosti. Kako globalna populacija raste, tako raste i potražnja za hranom, što čini neophodnim razvoj novih strategija za povećanje proizvodnje i smanjenje gubitaka u lancu snabdevanja.
U svetlu ovih informacija, važno je da se vlade i međunarodne organizacije fokusiraju na dugoročna rešenja koja će omogućiti stabilnu i pristupačnu hranu za sve. Samo tako se može osigurati da cene hrane ostanu pod kontrolom i da svi imaju pristup osnovnim prehrambenim potrebama.
