Vladajuća stranka Gruzije, poznata kao „Gruzijski san“, nedavno je predložila parlamentu novi nacrt zakona koji bi ograničio prava istopolnih parova. Prema ovom predlogu, oni bi bili lišeni prava na usvajanje dece, promenu pola u ličnim dokumentima, medicinske zahvate za promenu pola i održavanje javnih okupljanja koja promovišu istopolne veze. Takođe, škole bi bile zabranjene da daju informacije koje podržavaju istopolne odnose, suprotni pol ili čak incest. Emiteri, oglašivači i bioskopi bi bili obavezani da urede sadržaj koji prikazuje istospolne odnose pre emitiranja.

Ovi predlozi su izazvali zabrinutost u Evropskoj uniji i SAD-u zbog političkog pravca Gruzije, posebno nakon nedavne kritike zakona o stranim agentima, koji su mnogi videli kao represivne. Ovo je još jedan znak razdora između Evropske unije i Gruzije, a situacija je eskalirala i kada su susedna Rusija uvela slične zabrane za „propagandu“ protiv tradicionalnih vrednosti.

Gruzija je pretežno pravoslavna hrišćanska nacija sa većinom stanovništva koje ne podržava istopolne odnose, kako pokazuju ankete. Opozicija tvrdi da je anti-LGBT politika „Gruzijskog sna“ pokušaj da se osigura podrška među konzervativcima i skrene pažnja sa ekonomskih problema predstojećih parlamentarnih izbora.

Naravno, ove mere su izazvale pad vrednosti najvećih banaka u Gruziji, dok su neki stručnjaci izrazili zabrinutost za budućnost zemlje, posebno u pogledu njenih aspiracija za pristup Evropskoj uniji. Kritike su došle i iz međunarodne zajednice, a čak je i Vrhovni sud Rusije proglasio „međunarodni LGBT javni pokret“ za ekstremističku organizaciju, iako takva grupa u Rusiji ne postoji.

Mihael Rot, predsednik komiteta za spoljne odnose nemačkog parlamenta, upozorio je da je „Razbijanje LGBTI u ruskom stilu još jedan znak za ambicije Gruzije prema EU“ i apelovao na vladajuću stranku da zaustavi inicijative koje podrivaju budućnost zemlje. Ova situacija će sigurno biti praćena pažljivo od strane međunarodne zajednice, dok će Gruzija morati da balansira između tradicionalnih vrednosti i evropskih standarda ljudskih prava.