Ljuta hrana može imati različite beneficije i negativne aspekte kada je u pitanju ljudsko zdravlje. Nekim ljudima ne prija ljuta hrana, dok drugi praktično ne mogu bez nje. Kada zagrizete ljutu papričicu, nipošto nemojte piti vodu, već uzmite led, savetuje Kristofer Gulgas, profesor hemije sa Univerziteta u Sinsinatiju. Kapsaicin, jedinjenje iz paprike, vezuje se za proteine na nepcu, uzrokuje osećaj vreline, a mozak to registruje kao toplotu i bol. Kada probamo vodom da „ugasimo“ tu vrelinu, to ništa ne postižemo jer se kapsaicin ne rastvara u vodi i neće ga ukloniti iz usta, ali hladnoća hoće, pa uzmite kocku leda. Drugo rešenje je da žvaćete komad hleba jer će apsorbovati tečnost iz usta i tako „povući“ molekule kapsaicina sa sobom, a treće je da popijete mleko ili jogurt.

Većina ljudi voli da bar ponekad uživa u ljutim ukusima. Postoje, međutim, i oni koji praktično ne mogu bez paprike i čili soseva, toliko ljutih da od njih obavezno kreću suze na oči. Zašto onda imamo želju za ukusom koji nam, mora se priznati, nije uvek baš prijatan i izaziva požar u ustima? Kapsaicin, kao što smo već pomenuli, direktno napada receptore bola u našim ustima, koji šalju signal mozgu da nam je nešto vrelo/ljuto. Organizam reaguje na ovaj signal znojenjem, što nam pomaže da se ohladimo. Kada konzumiramo ljuto, raste nam krvni pritisak, ubrzava se srčani ritam i počinjemo da ubrzano dišemo.

Nakon ovakve intenzivne reakcije našeg tela, uglavnom se osećamo bolje nego pre samog obroka. Bol izazvan kapsaicinom stimuliše proizvodnju endorfina i dopamina u našem organizmu, a njihovo lučenje smanjuje bol, ali i izaziva osećaj blaženosti.

Zanimljivo je da mnogo ljudi obožava ljuto, a nauka ima odgovor na ovu činjenicu. Kapsaicin, supstanca odgovorna za ljutinu, ima sposobnosti da stimuliše receptore bola u ustima. Ovo stvara iluziju vrućine i pečenja u ustima, čak iako hrana nije topla. Kada kapsaicin „zapali“ jezik, mozak oslobađa hemikalije koje nas tjeraju da ‘trpite’ bol.

Ljuti ukusi pomažu u povećanju apetita. Inače, ljudi koji jedu ljutu hranu, osjećaju manju glad i jedu manje količine hrane. Ukoliko ste preterali sa ljutom hranom, možete koristiti tri rešenja: Kocka leda, komad hleba, mleko ili jogurt.

Ljuta hrana može poboljšati varenje. Kada jedemo ljutu hranu, naš stomak stvara kiselu sredinu, koja pomaže da se hrana vari efikasnije. Ljuti ukusi, takođe, podstiču lučenje sline i probavnih enzima.

Ljuti ukusi mogu pomoći u sagorevanju kalorija. Istraživanja su pokazala da kapsaicin može da poveća potrošnju kalorija i smanji apetit.

Onima koji koriste ljutu hranu, ukusi bez ljutine počinju da smetaju. Kad redovno koristite ljutu hranu, želice na vašem jeziku trpe promene koje utiču na ukus drugih vrsta hrane. Postoji tolika toksičnost u ljutim paprikama da smanjuje potrebu za solju, što je veoma dobro za srce.

U zaključku, ljuta hrana može imati brojne beneficije za zdravlje, ali i neke negativne aspekte. Preterivanje može izazvati želučane probleme i iritaciju creva. Takođe, osobe koje imaju problema sa želucom ili čirevima, kao i visokim krvnim pritiskom, treba da izbegavaju ljutu hranu. Kada se konzumira umereno, ljuta hrana može biti korisna za zdravlje, ali kao i sa svime drugim, prekomerna konzumacija može biti štetna.