Mika Antić, poznati srpski pesnik, imao je samo jednu želju pre smrti koju je poverio svojoj tada prvoj komšinici Dudi. Rođen je u Mokrinu 1932. godine, a preminuo je 24. juna 1986. godine. Tokom svog života, Antić je bio bolestan od raka vilice, što je dovelo do toga da mu deo jezika bude odstranjen hirurškim putem. Ovaj gubitak govora teško je podneo, te je počeo da pije i slika kako bi izrazio svoje emocije.

Nekoliko dana pre svoje smrti, Antić je napisao pismo svojoj komšinici Dudi, u kome je izrazio svoju poslednju želju. On je zatražio da mu se pročita njegova pesma „Besmrtna pesma“ dok bude iznošen na sahranu, a da se pesma „Pirav manga korkoro“ odsvira tokom pokopa. Takođe, Antić je izričito naveo da nikome ne dozvoli da drži govor o njemu na sahrani.

Mika Antić je bio jedan od najpoznatijih pesnika bivše Jugoslavije, čije su pesme bile inspiracija mnogima. Njegov bogat opus pesama i stihova i danas se čita i tumači, a njegova dela su ostavila dubok trag u književnosti regiona. Antić je bio poznat po svojoj osetljivoj i emotivnoj poeziji, koja je dodirivala srca mnogih čitalaca.

Nakon Antićeve smrti, njegovo delo i sećanje na njega nastavili su da žive kroz interpretacije njegovih pesama, kao i kroz brojne priče i anegdote koje su se vezivale za njega. Iako je otišao sa ovog sveta, Antić je ostavio trajan pečat svojim stihovima i svojom poezijom.

U današnje vreme, sećanje na Miku Antića i dalje je živo među ljubiteljima književnosti i umetnosti. Njegova pesnička reč i dalje dodiruje srca mnogih, a njegova poslednja želja da ga poštede suvišnih konvencija pokazuje koliko je bio autentičan i nekonvencionalan pesnik.

Mika Antić će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvećih pesnika srpske književnosti, čije je delo i dalje relevantno i inspirativno. Njegove pesme o ljubavi, prirodi, životu i smrti i dalje imaju poseban značaj za mnoge ljude širom regiona, a njegova poezija ostaje kao večni podsetnik na snagu reči i umetnosti.

Uprkos svim izazovima i nevoljama sa kojima se suočavao tokom svog života, Mika Antić uspeo je da ostavi dubok trag u srpskoj književnosti i da inspiriše generacije pesnika i ljubitelja poezije. Njegova poezija nosi sa sobom emociju, strast i dubinu, koja se ogleda kroz svaki stih i svaku pesmu.

Mika Antić je bio pesnik čije je pisanje dotaklo srca mnogih, čija je reč bila osnažena ljubavlju, patnjom, ali i nadom i verom u bolje sutra. Njegova poslednja želja da ga poštede suvišnih konvencija pokazuje njegovu autentičnost i hrabrost da bude ono što jeste do samog kraja svog života.

U trenucima kada se sećamo velikih umetnika poput Mike Antića, važno je da negujemo sećanje na njih i da cenimo njihov doprinos književnosti i kulturi. Njegova poezija ostaje kao večni podsjetnik na moć reči i umetnosti da nas povežu i inspirišu, bez obzira na granice i vremenske razlike.

Mika Antić je bio pesnik čiji su stihovi ostavili dubok pečat na srpsku književnost i čija je poezija i dalje relevantna i inspirativna. Njegova poslednja želja da ga poštede suvišnih konvencija pokazuje njegovu autentičnost i hrabrost da bude ono što jeste do samog kraja svog života. Neka njegova pesma „Besmrtna pesma“ i dalje odjekuje kao večni testament ljubavi, stvaralaštvu i hrabrosti jednog od najvećih srpskih pesnika svih vremena.