Tamni oblaci se već decenijama nadvijaju nad tradicionalnim stočarstvom u Srbiji, dok su se veterinari suočili s izazovima koji dolaze od promene u potražnji za njihovim uslugama. Vlasnici stočarskih gazdinstava često štede na veterinarskim uslugama, pozivajući stručnjake tek kada je situacija kritična, dok istovremeno, u urbanim sredinama, vlasnici kućnih ljubimaca otvoreno troše novac na lečenje svojih četvoronožnih prijatelja. Ova razlika u pristupu postavlja pitanje: ko će se brinuti o preostalim stadima Srbije kada poslednja generacija veterinara odluči da napusti ovu profesiju.
U Vojvodini, kućni ljubimci su postali dominantan segment veterinarske prakse. Stručnjaci ističu da se negativni trendovi u stočarstvu direktno odražavaju na lečenje velikih životinja. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava često traže načine da smanje troškove, zovu veterinare samo kada je to neophodno i neretko ostaju dužni za pružene usluge. U suprotnosti tome, vlasnici kućnih ljubimaca spremni su da plate visoke troškove lečenja, što privlači sve veći broj mladih veterinara ka ovoj oblasti.
Iako je stočni fond u opadanju, još uvek postoji značajna potreba za veterinarima koji brinu o velikim životinjama. Međutim, nova praksa vezana za kućne ljubimce stvara konkurenciju i smanjuje interesovanje mladih veterinara za rad sa stokom. Prema rečima dr Žolta Kala, sekretara Veterinarske komore Srbije, sve više mladih žena upisuje veterinarske studije, što dodatno smanjuje broj veterinara koji se odlučuju za rad u velikoj praksi.
Veterinarska delatnost u Srbiji obuhvata više od 1.000 firmi, ali se najveći deo prihoda generiše iz privatne prakse. U 2023. godini, ukupni prihodi ovih firmi dostigli su 14,6 milijardi dinara. Ipak, većina veterinara koji se bave velikom praksom suočava se s problemima kao što su niska plaćanja, dugovi od strane vlasnika gazdinstava, i sve veća tendencija da poljoprivrednici sami leče svoje životinje, što može dovesti do ozbiljnih posledica.
Veterinari su, prema rečima dr. Vladimira Polačka, suočeni sa sve većim izazovima u velikoj praksi. Mnogi poljoprivrednici traže jeftinije alternative, a često se odlučuju da sami obavljaju usluge koje su nekada bile rezervisane za veterinare, što dodatno otežava situaciju. Druga strana medalje je da vlasnici kućnih ljubimaca ne pitaju za cenu kada je u pitanju lečenje njihovih ljubimaca, što stvara dobar izvor prihoda za veterinare koji se bave malom praksom.
Nažalost, veterinari koji se bave velikim životinjama često nisu poštovani i suočavaju se s finansijskim problemima. Prema rečima dr. Miše Stankovića iz Odžaka, porez na dodatu vrednost je ogroman, a mladi veterinari ne žele da se bave velikom praksom zbog niskih plata i loših uslova rada. U nekim delovima Srbije, kao što su Raška i Novi Pazar, situacija s velikim životinjama je još uvek održiva, ali se u Vojvodini broj veterinara koji se bave ovom praksom rapidno smanjuje.
U opštini Inđija, veterinar Zoran Knežević razmišlja o smanjenju broja zaposlenih jer mu se lečenje poljoprivrednih životinja više ne isplati. Cene mleka i otkupljivači su uticali na opadanje stočnog fonda, dok je lečenje kućnih ljubimaca postalo sve popularnije, sa vlasnicima koji ne štede novac na zdravstvenoj zaštiti svojih ljubimaca. Knežević napominje da je situacija drastično promenjena u poslednje dve godine, a da su troškovi poslovanja porasli dok su cene usluga ostale iste.
Veterinari u Srbiji su među najmanje plaćenima u Evropi, a prema najnovijim istraživanjima, prosečna plata veterinara u Srbiji iznosi samo 12.087 evra godišnje, što je znatno manje u odnosu na kolege iz zapadnih zemalja. Kao rešenje za poboljšanje finansijske situacije, stručnjaci sugerišu udruživanje veterinara i poslovno ukrupnjavanje kako bi se povećali prihodi i olakšalo pružanje integrisanih usluga.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da je budućnost veterinarske prakse u Srbiji neizvesna, posebno za one koji se bave velikim životinjama. Potrebno je hitno delovanje kako bi se osiguralo da se veterinarska služba ne svede na minimum, a da se istovremeno obezbede uslovi koji će privući novu generaciju veterinara da se bavi svim aspektima ove važne profesije.
