U naselju Kaluđerica u Srbiji došlo je do smrti dve osobe u roku od mesec dana zbog nedostatka organizovane hitne pomoći. Prema izveštajima medija, poslednji put se govorilo o organizaciji ove službe 2022. godine, ali do danas nije donet nikakav zakon koji bi uredio tu oblast. Komitet za bezbednost saobraćaja navodi da 78 opština u Srbiji nema odgovarajuću hitnu pomoć.

Opštine sa manje od 25.000 stanovnika nemaju zakonsku mogućnost da osnivaju službu hitne pomoći, pa je ona u tim slučajevima pružena u domovima zdravlja, u sopstvenoj organizaciji. Jedna od takvih opština je Sokobanja, koja je i turističko mesto, gde se tokom godine broj ljudi udvostručuje, što dodatno otežava rad službe.

Lokalna samouprava je izdvajala sredstva za ovu svrhu, što je olakšavalo situaciju, ali donošenje zakona bi bio korak napred u eliminisanju problema. Direktor Doma zdravlja u Sokobanji, Slaviša Antonijević, ističe da bi se povećanjem broja lekara i prava koja hitna pomoć daje radnicima rešili brojni organizacioni izazovi.

Komitet za bezbednost saobraćaja sproveo je istraživanje koje je pokazalo da različita mesta pružaju različite vrste pomoći nakon saobraćajnih nezgoda. Damir Okanović iz ovog komiteta navodi da u malim opštinama dežurni lekar u domu zdravlja može odbiti da izađe na lice mesta saobraćajne nezgode, pod izgovorom da ne sme napustiti svoje radno mesto.

Drugo istraživanje je otkrilo da više od milion građana nema pristup adekvatnoj hitnoj pomoći, te se na nju čeka od pola sata do 45 minuta. Zbog toga je pre dve godine zatražen prvi Zakon o Hitnoj pomoći, ali do danas nije bilo napretka po tom pitanju. Radna grupa pri Ministarstvu zdravlja koja je trebala da napiše pravilnik o organizaciji rada hitne pomoći sastala se samo jednom u poslednje dve godine.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ministar propisuje način i organizaciju hitne medicinske pomoći. Euronews Srbija je kontaktirao Ministarstvo sa pitanjima o strategiji uređenja ove oblasti, ali odgovor nije stigao.

Srbija nema jedinstven broj za sve službe hitne pomoći, već postoje regionalni centri sa posebnim brojevima za Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Ovo predstavlja dodatnu prepreku za građane bez jedinstvenog broja za brzu i adekvatnu hitnu pomoć.