Beograd – Potreba za vodonikom u Evropskoj uniji u budućnosti će biti veća od trenutne proizvodnje, istakao je Pavle Milekić, stručnjak za finansiranje obnovljivih izvora energije (OIE) iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). On je napomenuo da će vodonik morati da se uvozi i da će biti potrebno ulagati značajna sredstva u njegovu proizvodnju. EBRD planira da nastavi sa finansiranjem projekata vezanih za vodonik, što uključuje podršku zemljama kao što su Uzbekistan i Jordan, gde postoji ekonomski smisao za ulaganje u ovu tehnologiju.
Milekić je naglasio da je budućnost vodonika neizvesna, ali da je investiranje u njegov razvoj ključno za postizanje uspeha. EBRD trenutno podržava više od deset projekata vezanih za vodonik, a saradnja sa državama koje su na putu energetske tranzicije je od izuzetne važnosti.
Na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“, specijalista za tehničku podršku iz kompanije Tojota, Slobodan Nikolić, izjavio je da ova japanska kompanija vidi budućnost u vodoniku i drugim alternativnim izvorima energije. On je napomenuo da, iako su realizovani neki projekti na bazi vodonika, infrastruktura još uvek nije dovoljno razvijena. Tojota se bavi razvojem vodonika još od 1992. godine i bila je prva kompanija koja je 2015. godine plasirala automobil na vodonični pogon.
Direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku, Slobodan Cvetković, istakao je da je za širu primenu vodonične tehnologije ključno smanjiti cenu zelenog vodonika kako bi bila konkurentna ceni vodonika dobijenog iz prirodnog gasa. Zeleni vodonik se proizvodi elektrolizom vode koristeći energiju iz obnovljivih izvora, a Cvetković naglašava da će veštačka inteligencija igrati značajnu ulogu u njegovoj proizvodnji.
Bojan Bogdanović iz EBRD-a izjavio je da će prva javna solarno-termalna elektrana u Novom Sadu, čija je izgradnja planirana do 2029. godine, biti od velike važnosti za Srbiju jer će se koristiti za proizvodnju vodonika. Ugovor o izgradnji ove elektrane, vredan 105 miliona evra, predviđa integraciju solarno-termalnog postrojenja u postojeći sistem daljinskog grejanja.
Predrag Grujičić iz Sekretarijata energetske zajednice naveo je da je mreža za prirodni gas u EU duga oko 200.000 kilometara, dok je samo 2.000 kilometara namenjeno isključivo vodoniku. Očekuje se da će do 2030. godine između 15 i 20 odsto mreže prirodnog gasa biti preusmereno na mrežu za vodonik. Grujičić je takođe ukazao na nedostatak značajnog napretka u primeni vodonične tehnologije u Srbiji.
U vezi sa skladištenjem vodonika, Cvetković je naglasio da je potrebno razviti posebne programe zaštite od požara zbog zapaljivosti vodonika. On je ukazao na primere dobre prakse iz Japana, SAD-a i Koreje koje bi Srbija mogla da usvoji.
Predrag Škobalj iz Instituta za nuklearne nauke Vinča je rekao da institut može značajno doprineti primeni vodonika kroz svoje znanje i postojeći centar izvrsnosti. On se nada da će u budućnosti uspeti da izgrade potpuno postrojenje za proizvodnju vodonika.
Ambasador Japana u Srbiji, Akira Imamura, istakao je da je Japan vodeća zemlja u svetu kada je reč o tehnologiji vodonika i da je prva zemlja koja je komercijalizovala vozila sa gorivnim ćelijama. Japan ima najveći broj patenata u ovoj oblasti, a domaćinstva počinju da koriste gorivne ćelije za proizvodnju električne energije.
Sve u svemu, konferencija je pokazala da vodonik ima potencijal da igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, te da je potrebna saradnja između različitih sektora i zemalja kako bi se postigao napredak u ovoj oblasti. Srbija ima priliku da iskoristi svoje resurse i iskustva drugih zemalja kako bi postala aktivni učesnik u globalnoj tranziciji prema održivim izvorima energije.
