Ukupni domaći krediti u Srbiji ubrzali su rast na 4,7% u junu, sa 1,3% u martu, zahvaljujući povećanoj tražnji privrede i stanovništva za kreditima. Prema izveštaju „Trendovi u kreditnoj aktivnosti – II tromesečje 2024. godine“ Narodne banke Srbije, rast je bio skoro podjednako vođen kreditiranjem privrede i stanovništva. Krediti privredi ubrzali su međugodišnji rast na 4,2%, dok su krediti stanovništvu porasli na 4,9%.
Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru takođe su ubrzali rast na 5% u junu, u sličnoj meri kao i domaći krediti. Krediti privredi su povećani za 4,2%, a polovina prirasta odnosila se na dinarske kredite. Preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, a zatim investicione kredite i zaduživanje po tekućim računima.
Najviše preduzeća iz oblasti energetike, trgovine, građevinarstva i prerađivačke industrije povećalo je svoje zaduživanje tokom drugog tromesečja. Banke su više kreditirale mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća nego velika, povećavajući učešće kredita odobrenih ovom segmentu preduzeća na 59% u junu.
Krediti stanovništvu su takođe porasli tokom drugog tromesečja, bez uticaja promene deviznog kursa. Više od polovine prirasta odnosilo se na gotovinske kredite, a sledili su ih stambeni krediti i potrošački krediti. Gotovinski krediti su ubrzali međugodišnji rast na 8,2%, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 1,4% zahvaljujući odluci o ograničavanju kamatnih stopa na ove kredite.
Kamatne stope na kredite su tokom drugog tromesečja beležile umereni pad, s obzirom na očekivanja tržišta o ublažavanju monetarne politike. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi smanjena je za 0,1 procentni poen, dok je stopa na kredite stanovništvu snižena za 0,5 procentnih poena. Kamatne stope na kredite u evro znaku takođe su snižene.
Dinarizacija ukupnih plasmana u privredi i stanovništvu povećana je u junu, uglavnom zahvaljujući povećanom dinarskom kreditiranju. Problematični krediti su smanjeni na najnižu vrednost od 2,9%, pokazujući visok nivo pokrivenosti. Indikator adekvatnosti kapitala na kraju drugog tromesečja iznosio je 21,8%, znatno iznad regulatornog minimuma, što ukazuje na visoku kapitalizovanost i otpornost bankarskog sektora na rizike.
