Rano proleće privuklo je poljoprivrednike na svoje parcele kako bi pripremili zemlju za setvu i zaštitili već zasejano povrće od mogućih štetočina. Iako je zima još uvek prisutna u kalendaru, proleće zvanično počinje sutra, a mnogi povrtari već su aktivni na svojim parcelama.

Jedan od njih je Slavko Damljanović koji je već posejao grašak, luk, šargarepu, peršun, zelenu salatu i krompir. On naglašava da je sve u njegovoj bašti organsko, osim hemijskih preparata koje koristi za krompir zbog zlatice. Takođe je oplemenio svoju parcelu krečom radi kvaliteta zemljišta i zaštite od crva.

Stručnjaci savetuju primenu preventivnih mera kako bi se sprečile bolesti i štetočine na povrću. Plodored može biti jedna od takvih mera, naročito kod proizvodnje krompira. Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja, ističe da je krompirov moljac najveća pretnja i savetuje izbor sorti krompira iz ranijih setvenih rokova, korišćenje zdravog semena i primenu četvorogodišnjeg ili petogodišnjeg plodoreda.

Najugroženije sorte krompira su one koje se vade krajem avgusta i početkom septembra. Važno je primeniti preventivne mere kako bi se ova štetočina stavila pod kontrolu. Izbor sorti krompira, zdravo seme i plodored su ključni faktori za zaštitu useva.

Sledeći korak je redovno praćenje i pregledanje useva kako bi se na vreme reagovalo u slučaju pojave štetočina ili bolesti. Poljoprivrednici se nadaju da će se uz dobru pripremu i primenu preventivnih mera ostvariti dobre rezultate u ovogodišnjoj proizvodnji povrća.

Proleće je vreme radosti i nade za poljoprivrednike, ali i vreme kada se preduzimaju važni koraci kako bi se zaštitili usevi i obezbedili kvalitetni plodovi. Uz dobru brigu i stručne savete, poljoprivrednici se nadaju uspešnoj godini i obilnoj berbi.