Premijer Miloš Vučević je juče podneo ostavku, čime je cela vlada prešla u tehnički mandat. Na sednici Vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o budućim opcijama, ističući da neće dozvoliti formiranje prelazne vlade. Povodom nedavnog napada na studentkinju u Novom Sadu, istakao je da su počinioci naneli ogromnu štetu i stranci i državi. Ova situacija postavlja pitanja o pozicijama vlasti, opozicije i studenata koji protestuju.
Predsednik Vučić je najavio da će se konsultovati o formiranju nove vlade ili raspisivanju novih izbora. Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, izjavio je da će se razgovarati sa predstavnicima izbornih lista kako bi se obezbedila parlamentarna većina za formiranje novog kabineta. On smatra da je važno da se postigne dogovor sa političkim akterima koji mogu garantovati potrebnu većinu.
Zoran Panović, programski direktor Demostata, istakao je da Vučić pokušava da konsoliduje situaciju i pređe u ofanzivu nakon krize izazvane tragedijom u Novom Sadu. On naglašava da postoje zakonski rokovi i da su izbori jedna od opcija. Prema njegovim rečima, postojeća vlada je možda imala uticajnije članove nego Vučević, ali nova vlada ne bi donela suštinske promene. Izbori su, smatra Panović, ključno pitanje za Srbiju, naglašavajući da bi ponavljanje starih metoda bilo apsurdno.
Govoreći o uticaju studenata, Klačar je naveo da se čini da studenti više žele da se vlast bavi njihovim zahtevima nego da se fokusiraju na izbore ili prelaznu vladu. On smatra da su studenti u ovoj fazi zadovoljni ako se njihovi zahtevi ispune. Panović je dodao da su studenti doneli novu energiju u srpsku političku scenu, ali naglašava da nije na njima da vode državu, već da se politički procesi moraju svesti na odnos vlasti i opozicije.
Kada je reč o mogućnosti da studenti postanu politički akter, Panović je ukazao na generacijske razlike, naglašavajući da bi studenti mogli biti moralni korektiv, ali ne i trajniji politički faktor. Klačar je dodao da je još rano za prognozu o tome kako će se završiti studentski protesti, ali da su oni već postali važan politički faktor koji može podržati opoziciju ili novog političkog aktera.
U vezi sa opozicijom, Klačar je ukazao na to da su studenti postali ključni politički akteri, dok opozicija nije u poziciji da značajno utiče na dešavanja. Opozicija se suočava s izazovima jer imaju manju političku moć, a istovremeno ne žele da ugroze protestske aktivnosti studenata. Klačar smatra da je jedini način da opozicija bude prisutna u javnosti da predloži ideju o prelaznoj vladi, što je i učinila, ali se čini da vlast nije spremna na takav ustupak.
Nakon ostavke premijera Vučevića, moguće su dve opcije: ili prevremeni izbori ili formiranje novog kabineta. Klačar smatra da trenutna vladajuća koalicija ima više interesa za formiranje nove vlade nego za raspisivanje izbora, koji ne bi bili prihvatljivi studentima i mogli bi rezultirati bojkottom.
Panović naglašava da izbori imaju smisla samo ako opozicija izađe na njih, dok bi ponavljanje starih izbora bilo besmisleno. On ističe da vlast ne prihvata opoziciju kao deo političkog sistema, što predstavlja dodatni problem.
U zaključku, situacija u Srbiji je složena, a ostavka premijera Vučevića otvorila je nova pitanja o budućnosti vlasti i mogućnostima za političke promene. Uticaj studenata na političku scenu se povećava, dok opozicija treba da pronađe način da se ponovo afirmiše u takvim okolnostima.
