Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dobio je poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra kao specijalni gost. Ova vest je istaknuta tokom obraćanja 29. marta, uz zahvalnost na pozivu i najavu da će razmotriti prisustvo na vreme. Ruska agencija TASS takođe je naglasila ovaj poziv i najavila organizaciju više od 200 događaja tokom samita, navodeći da će centralni događaj biti u prestonici Tatarstana.
Poziv Srbiji predstavlja odraz politike proširenja BRIKS-a, koji je ove godine dobio nove članice poput Egipta, Etiopije, Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je još 34 zemalja pokazalo interesovanje. Grupa Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika sada ima 3,5 milijardi stanovnika, obuhvata 30 odsto svetske teritorije i predstavlja 18 odsto svetske trgovine i ekonomije vredne oko 28,5 biliona dolara, prema podacima Svetske banke.
Danijela Strižak, pomoćnica direktora Sektora za strateške analize i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ističe važnost saradnje sa zemljama BRIKS-a radi jačanja ekonomske moći, diverzifikacije privrede i jačanja političkog uticaja. Svaka članica BRIKS-a ima svoje specifičnosti, poput Brazila koji se ističe u rudarstvu i poljoprivredi, Rusije kao vodećeg izvoznika gasa, Indije sa bogatim IT sektorom, Kine kao drugog najvećeg svetskog proizvođača poljoprivrednih proizvoda i Južnoafričke Republike sa najrazvijenijom privredom u Africi.
Iako se u Srbiji već duže vreme raspravlja o eventualnom članstvu u BRIKS-u kao alternativi evrointegracijama, Strižak navodi da je verovatnije da će Srbija dobiti status posmatrača, a ne punopravnog člana. Zemlje članice BRIKS platforme su geografski udaljene, ali s bogatim resursima, te je potrebno raditi na diversifikaciji izvoza, promociji i obuci privredne zajednice radi uspešne saradnje.
U ranijem periodu, Srbija je ostvarila značajnu trgovinsku razmenu sa zemljama BRIKS-a, a kako bi unapredila saradnju i privukla investicije, potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Kinom. Strižak naglašava da je neophodno raditi na restrukturiranju privrede, promeni strukture izvoza i diversifikaciji kako bi Srbija bila vidljivija na tržištima zemalja BRIKS-a. Iako je trgovina sa EU značajna za Srbiju, saradnja sa BRIKS-om takođe ima potencijal za razvoj u sektorima poput poljoprivrede, IT tehnologije, obrazovanja, farmacije i turizma.
Pored političkih i ekonomskih izazova, BRIKS ne može zameniti saradnju sa EU, koja ostaje ključna za razvoj srpske ekonomije. Srbija bi trebala iskoristiti potencijal saradnje sa zemljama BRIKS-a u određenim sektorima, ali istovremeno nastaviti jačati ekonomske veze s EU radi održavanja stabilnosti i napretka.
Konačno, iako su političke prepreke prisutne, Srbija ima mogućnosti za unapređenje privredne saradnje sa zemljama BRIKS-a, ali je potrebno raditi na definisanju jasne izvozne strategije, promociji i prisustvu na tim tržištima kako bi se iskoristili neiskorišćeni potencijali. Potražnja za alternativnim tržištima usled geopolitičkih promena može otvoriti nove mogućnosti za Srbiju, ali saradnja sa EU i dalje ostaje ključna za ekonomski razvoj zemlje.
