Američki novinar Tucker Carlson izjavio je danas da su ga američke obaveštajne agencije pratile pre nego što je trebalo da intervjuiše predsednika Rusije Vladimira Putina. Carlson je rekao da je dobio poziv od reportera New York Timesa koji ga je pitao kada će intervjuisati Putina, ali da nikome nije rekao o tom planu i da je očigledno da su ga pratili. Ovo je izjavio u podkastu Glena Beka.

Carlson je dodao da je nakon optužbi bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona da je „marioneta Kremlja“, zatražio intervju sa njim, ali mu je za to traženo milion dolara. Ova izjava je izazvala dosta pažnje, ne samo u Sjedinjenim Državama već i širom sveta.

On je naveo da je vrlo moguće da su dve obaveštajne agencije kopirale mejlove, prisluškivale razgovore i pratili ga kako bi na kraju dostavili informacije New York Timesu. Carlson je rekao da je uveren da nije ničim prekršio zakon i da će otkriti ko je umešan u ovu špijunsku aferu.

Kako prenosi Glas Amerike, Carlson je ranije izjavio da ne može da veruje da ga nije pratio FBI i druge agencije, i da će tražiti pravdu. On je takođe naveo da su njegovi advokati zahtevali od federalnog tužilaštva da cedi sve potrebne informacije o praćenju, kao i bilo kakve druge relevantne podatke vezane za ovaj slučaj.

Američki novinar opisao je ovo kao skandal koji pokazuje koliko je politički sistem duboko korumpiran. Takođe je rekao da je veoma zabrinut za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice, jer je svestan koliko je sistema korumpiran.

Prema saznanjima Glasa Amerike, Carlson je dobio glavnu reakciju nakon izjave da su obaveštajne agencije pratile njegove komunikacije, što je zapanjilo njegove kolege u medijskoj industriji i šire. Ova izjava dolazi u svetlu brojnih afera koje su potresale američki politički sistem, uključujući i nedavne izjave bivšeg predsednika Donalda Trumpa o tome da su i njega pratili obaveštajci.

Prema njegovim rečima, takve napade na novinare predstavljaju kršenje ostavštine slobode izražavanja i slobode medija, jer se te dve stvari smatraju temeljnim vrednostima američkog društva. Novinarstvo bi trebalo da bude nezavisno od političkih pritisaka i interesnih grupa, ali kao što svakodnevno svedočimo, to nije uvek slučaj.

Carlson je izazvao reakcije i zbog optužbi da je tražio milion dolara za intervju sa Borisom Džonsonom, ali on tvrdi da to nije istina. Čemu verovati i kome verovati, to je pitanje koje svi postavljamo u ovakvim situacijama.

Na kraju, važno je imati na umu da je sloboda medija i sloboda govora nešto što bi trebalo svako da ima, a svaka vrsta cenzure i ograničavanja slobodnog izražavanja bi trebalo da bude osuđena i prokazana. To je jedna od osnovnih demokratskih vrednosti, i vreme je da se to poštuje i tretira na odgovarajući način.