Prošlo je 12 godina od velikog snežnog nevremena koje je zadesilo Crnu Goru 11. februara 2012. godine. Ovo nevreme je prouzrokovalo tako velike probleme da je proglašeno vanredno stanje širom zemlje.

Interesantno je da je sneg prvo počeo da pada u Herceg Novom, a ubrzo zatim paralisao celu zemlju. Registrovane su rekordne visine snega – u Podgorici je bilo oko 60 centimetara, dok je na severu zemlje snežni pokrivač bio i do dva metra.

Zbog ove nepogode, Savet za bezbednost i odbranu je pozvao građane da sarađuju sa nadležnima, dok su zdravstvene i obrazovne ustanove radile pod posebnim režimom. Vanredno stanje je trajalo 16 dana pre nego što je konačno ukinuto.

Danas, 12 godina kasnije, Crna Gora doživljava proleće usred zime, što ukazuje na promene u vremenskim prilikama.

Ovo snežno nevreme 2012. godine je ostavilo trajne posledice na Crnu Goru. Ekonomija je pretrpela veliku štetu, a poljoprivreda, saobraćaj i snabdevanje električnom energijom su takođe bili ozbiljno pogođeni.

Uprkos svim naporima da se očisti sneg i poprave oštećenja, ova nepogoda je pokazala koliko je važno biti spremna za prirodne katastrofe.

Crna Gora nastavlja da se bori sa vremenskim ekstremima, uključujući i nevremena, poplave i šumske požare. Zbog toga je još važnije da državne institucije, organizacije i građani budu spremni i odgovorni kako bi se ublažile posledice ovakvih događaja.

Vlada Crne Gore takođe je uložila napore u poboljšanje sistema za upravljanje vanrednim situacijama i pripreme za buduće nepogode. Ovo uključuje obuku i edukaciju građana, unapređenje infrastrukture, bolju koordinaciju između relevantnih institucija i zajedničke preventivne mere.

Važno je takođe istaći da su međunarodne organizacije i prijateljske države pružile pomoć Crnoj Gori u vreme ove nepogode. Ova podrška je bila od suštinskog značaja za olakšavanje posledica snežnog nevremena i pružanje pomoći onima koji su bili najviše pogođeni.

Kao što je slučaj sa svim zemljama koje se suočavaju sa vremenskim ekstremima, važno je ostati vigilantan i spripremiti se za potencijalne buduće nepogode. Klimatske promene čine ove ekstreme sve češćim i intenzivnijim, što zahteva od nas da delujemo odgovorno i preventivno.

Nadamo se da smo izvukli pouke iz prethodnih iskustava i da smo bolje pripremljeni za buduće izazove. Očuvanje bezbednosti i dobrobiti građana treba da bude prioritet svake države, te da zajednički radimo na jačanju otpornosti na klimatske ekstreme. Samo uz zajednički napor i odgovornost možemo da se adekvatno suočimo sa vremenskim nepogodama i njihovim posledicama.