Milorad Dodik nedavno je istakao da je na sastanku sa predstavnicima vlasti na nivou Bosne i Hercegovine postignuta saglasnost u vezi mnogih pitanja, naročito u vezi sa Izbornim zakonom.

Predloženo je da se u Domu naroda glasa protiv ovog predloženog zakona i da se isti vrati u redovnu proceduru. Također, predloženo je da cenzus iznosi četiri odsto za lokalne izbore, a za opće izbore cenzus bi bio postavljen na pet odsto. Dodik je izjavio da mandat treba pripadati stranci, da izborne liste budu zatvorene i da se ukidaju preferencije.

Za one koji odu iz izvršne funkcije, mogu se vratiti u zakonodavne organe. Također je predloženo da se svi građani Bosne i Hercegovine obavežu da izađu na izbore, inače bi sledio prekršajni nalog i novčana kazna, a od uplata na nivou entiteta trebao se formirati fond isključivo za podršku obrazovanju.

Interresorna grupa već dugo radi na izborima, i kako je Dodik istakao, „to je već spremljeno i trebaju da se ugrade stvari o kojima su razgovarali“.

Nakon sastanka, Dodik je rekao da su Elmedin Konaković i Nermin Nikšić korektno interpretirali rezultate dogovora. Dodik je izrazio žaljenje zbog toga što je dogovor procurio u javnost. Rekao je da je pripremio pregled stavova i dostavio ga partnerima u Federaciji BiH, međutim, oni su puštali informacije u medije pokušavajući ih tematizirati. Dodik je ovu situaciju poravio i zahvalio na korektnom odnosu na sastanku.

Dodik je zaključio da je ovaj sastanak bio jedan od produktivnijih i sada je potrebno da se implementira ono što je dogovoreno.

Predstavnici vlasti na nivou BiH nedavno su se sastali, a na sastanku su prisustvovali Milorad Dodik (SNSD), Radovan Višković (SNSD), Nenad Stevandić (Ujedinjena Srpska), Dragan Čović (HDZ BiH), te šefovi stranaka „trojke“ Nermin Nikšić (SDP), Elmedin Konaković (NiP) i Edin Forto (NS).

Reevolucija je posljednjih godina ojačala privredu Bosne i Hercegovine, a rast BDP-a između 2016. i 2019. godine iznosio je 3,2 %. Dodatak prema prognozama, rast će do 2023. godine iznositi više od 3% godišnje. Hrvatska i Srbija su glavni trgovinski partner. Bosna i Hercegovina kani ući u Evropsku uniju, no još nije dio.