Sve više ljudi iz Srbije prelazi granicu sa Hrvatskom i odlazi u Ilok kako bi u hipermarketu kupili hranu po nižoj ceni, dok iz Hrvatske u Bačku Palanku dolaze kod frizera, kaže reportaža „Juronjuza“ (Euronews Srbija).

Osim obilaska tvrđave i degustacije čuvenog vina, hipermarket sa jeftinijim mesom dodat na spisak iločkih atrakcija za posetioce iz Bačke Palanke, Šida i Novog Sada. Kupci iz Srbije za velike akcije saznaju putem društvenih mreža. Kada su već u Iloku, sipaju i gorivo da bi uštedeli na transportu.

Jedna Novosađanka koju je reporterka srela ispred hipermarketa u Iloku rekla je da je ponude za akcijske cene videla na internetu, da su iste ili niže nego u Srbiji, ali i da su neki proizvodi drastično jeftiniji.

Prema rečima jedne Šiđanke, cene su otprilike iste kao u Srbiji, neki proizvodi su možda malo skuplji, nešto je povoljnije, ali je meso u Iloku dosta jeftinije. To je potvrdio i jedan građanin iz Srbije koji je rekao da dosta ljudi iz Bačke Palanke dolazi u Ilok u nabavku.

Tako kilogram svinjskog buta na akciji može da se nađe za 485 dinara po kilogramu, dok je u Srbiji na sniženju oko 700. Kilogram prasetine je 600 dinara, što u Srbiji dostiže do 1.000 dinara. Slično je i sa drugim vrstama mesa. Nezvanično, kruže priče da je u vreme svinjokolja u hipermarket u Iloku stizalo oko tri tone svinjskog mesa, a da su ga ljudi iz Srbije mahom kupovali kako bi ga sušili.

U hipermarketu litar dugotrajnog mleka može da se kupi za 80 dinara. Jeftinije je i cveće, a kada se već dolazi, toči se i gorivo, pa se i na putovanju uštedi. Litar evrodizela je 167 dinara, a u Srbiji je 200 dinara, pa nije neobično što su vozila sa srpskim tablicama dominantna na pumpi u Iloku i to onih ljudi kojima je benzinska stanica usput. Radnik na pumpi kaže da je u poslednjih godinu dana više od 60 odsto mušterija iz Srbije a pojedini kupci iz Novog Sada kažu da na jednom rezervoaru može da se uštedi 20 evra.

Međutim, ne idu samo građani Srbije u Hrvatsku, razmena je međusobna. Iločani odlaze u Bačku Palanku u teretanu, ali i u salone za lepotu i kod frizera kojih je u Iloku, kako je rekao jedan stanovnik tog grada, malo a i usluga je bolja u Bačkoj Palanci. Tako frizer iz Bačke Palanke kaže da mu od prvog dana dolaze mušterije iz Hrvatske.

Sve zemlje bivše Jugoslavije su drugo najveće i najvažnije izvozno tržište za Srbiju posle EU. U skoro svim tim zemljama u okruženju zabeleženo je smanjenje srpskog izvoza. Tokom prošle godine Srbija je u pet zemalja bivše Jugoslavije, od kojih su tri članice CEFTA, plasirala robu u vrednosti od 5,9 milijardi evra, dok su u zemlje EU bez Slovenije i Hrvatske izvezeni proizvodi vredni 16,3 milijardi evra. Najveći pad izvoza zabeležen je u razmeni sa Hrvatskom od skoro 10 odsto, a zatim sa BiH. Izvoz je smanjen u Sloveniju i Severnu Makedoniju, dok je veći plasman u 2023. u odnosu na prethodnu godinu ostvaren samo u Crnoj Gori.

S druge strane, Srbija je smanjila uvoz iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Najveći pad uvoza zabeležen je iz Crne Gore, a dvocifreno smanjenje primetno je i na primerima Severne Makedonije i BiH. Takođe, ukupna razmena sa pet država opala je i to za više od 500 miliona evra. Pozitivan nagoveštaj je da će 2024. godina za zemlje bivše Jugoslavije biti bolja u odnosu na prošlu. Prema prognozama MMF-a iz oktobra prošle godine, Srbiji se predviđa privredni rast od tri odsto u odnosu na prethodne godine. Identične brojke prisutne su i na primeru Bosne i Hercegovine, a što se tiče Severne Makedonije, MMF takođe predviđa ubrzanje privrednog rasta sa 2,5 na 3,2 odsto, a blagi rast sa 2 na 2,2 odsto trebalo bi da zabeleži Slovenija. Hrvatskoj se predviđa blagi pad, dok će najveća negativna promena biti zabeležena na primeru Crne Gore, gde se očekuje pad sa očekivanih 4,5 odsto u prošloj godini na 3,7 odsto u ovoj godini.