Kolumnista i urednik nedeljnika Vreme i dnevnika Danas, novinar i književni kritičar Teofil Pančić preminuo je u noći između ponedeljka i utorka nakon duge i teške bolesti u 59. godini života u Novom Sadu, saopštila je redakcija Vremena. Ovaj gubitak ostavlja veliki trag u medijskom i kulturnom prostoru Srbije, jer je Pančić bio prepoznat kao jedan od najistaknutijih autora u Vremenu, gde je do poslednjeg trenutka bio aktivan kao književni kritičar i urednik kulturne rubrike.
Redakcija Vremena istakla je da je Pančićeva smrt prkosila paroli da nema nezamenljivih. Njegova erudicija, jedinstveni karakter i nepogrešivi osećaj za pravdu ostavili su neizbrisiv pečat kako u novinarstvu, tako i u širem društvenom diskursu. Iako je sebe uvek doživljavao kao Vojvođanina, njegov uticaj se oseća širom bivše Jugoslavije, koja, iako više ne postoji, danas žali za njegovim odlaskom.
Pančić je bio poznat po svom britkom stilu i oštrim kritičkim osvrtima na društvene i političke prilike u Srbiji i regionu. Tokom svoje bogate karijere pisao je za mnoge medije i objavio je više knjiga, ostavljajući značajan trag u svetu novinarstva. Rođen je 6. jula 1965. godine u Skoplju, a svoj život je proveo u različitim gradovima, uključujući Pirot i Zagreb. Od 1999. godine bio je politički komentator Radija Slobodna Evropa, dok je kao stalni kolumnista Vremena radio od 1993. godine.
Njegovi tekstovi su objavljivani u raznim časopisima kao što su Naša Borba, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda i Monitor. Pančić je takođe autor mnogih knjiga, među kojima se izdvajaju naslovi kao što su „Urbani Bušmani“ (2001), „Čuvari bengalske vatre“ (2004), „Osobeni znaci“ (2006), „Famoznih 400 kilometara“ (2007), „Peščani sprud“ (2006), „Kamen traži prozor“ (2009), „Blesava pevačica“ (2010) i „Pilule protiv zaborava“ (2016). Njegova dela obuhvataju širok spektar tema, od ličnih refleksija do kritika savremenog društva.
Pančić je bio dobitnik brojnih nagrada, kako domaćih tako i regionalnih, uključujući nagrade „Jug Grizelj“, „Vitez poziva“ i „Srđan Aleksić“. Većina nagrada koje je dobio dodeljena su za njegovu hrabrost, kako novinarsku, tako i ljudsku.
Vreme i mesto ispraćaja Teofila Pančića biće objavljeni naknadno, a njegov odlazak ostavlja prazninu u novinarstvu i kulturi Srbije. Pančić je bio figura koja je inspirisala mnoge i čiji će rad nastaviti da živi kroz dela koja je ostavio iza sebe.
