Prenatrpanost zatvora i dalje ostaje veliki problem u mnogim evropskim zemljama, a posebno su zahvaćene Kipar, Rumunija, Francuska, Belgija, Mađarska, Italija i Slovenija, prema godišnjem izveštaju Saveta Evrope. Otkriveno je da 12 zatvorskih uprava širom Evrope ima više zatvorenika od kapaciteta svojih zatvora.
Značajnu pretrpanost zabeležilo je sedam zatvorskih uprava: Kipar, gde ima 166 zatvorenika na 100 mesta, Rumunija (120), Francuska (119), Belgija (115), Mađarska (112), Italija (109) i Slovenija (107). Pet zatvorskih uprava prijavilo je veoma visoku popunjenost kapaciteta: Grčka (103), Švedska (102), Severna Makedonija (101), Hrvatska (101) i Turska (100).
U 48 država članica SE je 31. januara 2023. godine bilo ukupno 1,036 miliona zatvorenika, što pokazuje blagi porast u odnosu na prethodnu godinu. U periodu od januara 2022. do januara 2023. godine, broj zatvorenika je značajno porastao u 16 država, dok je opao u četiri zemlje.
Turska ima najveći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika, sa 408 zatvorenika na 100.000 stanovnika, sledi ih Gruzija, Azerbejdžan, Moldavija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Albanija, Češka, Litvanija, Letonija, Srbija i Severna Makedonija. Većina evropskih zatvorenika služi kazne zbog nasilnih krivičnih dela i krivičnih dela povezanih sa drogom.
Prema izveštaju, tri zatvorske uprave u Bosni i Hercegovini nisu učestvovale u istraživanju SE o stanju zatvora u Evropi za 2023. godinu.
Prenošenje zatvora predstavlja značajan izazov za mnoge evropske zemlje, s ozbiljnim implikacijama na stanje ljudskih prava i negativne posledice po zatvorenike. Prenatrpanost zatvora može dovesti do loših uslova boravka, povećanja stresa, nasilja među zatvorenicima, povećanja širenja bolesti i smanjenja efikasnosti sistema rehabilitacije i resocijalizacije.
Kako bi se rešio ovaj problem, neophodno je preduzeti adekvatne mere. To uključuje izgradnju novih zatvora, unapređenje postojećih kapaciteta, sprovođenje alternativnih kazni, kao što su kućni pritvor ili rad za opšte dobro, ulaganje u programe resocijalizacije i rehabilitacije zatvorenika, smanjenje upotrebe pritvora za manje ozbiljne prekršaje, promociju mentalnog zdravlja i podršku zatvorenicima u procesu resocijalizacije nakon izlaska iz zatvora.
Važno je da evropske zemlje prepoznaju ovaj problem i posvete pažnju rešavanju prenatrpanosti zatvora kako bi se zaštitila ljudska prava zatvorenika, poboljšali uslovi boravka u zatvorima i efikasnost sistema krivične pravde. Samo zajedničkim naporima i angažovanjem relevantnih aktera možemo postići pozitivne promene i unaprediti stanje u zatvorima širom Evrope.
