Privatna lica u Holandiji su tokom perioda oko Nove godine pretrpela značajnu štetu, koja se procenjuje na oko 16 miliona evra, prema prvim analizama iz Centra za analizu podataka Holandskog udruženja osiguravača. Ova cifra obuhvata različite aspekte štete, ali je važno napomenuti da ne uključuje medicinske troškove niti štetu nanesenu kompanijama, školama i javnoj imovini, što sugeriše da bi ukupan iznos štete mogao biti znatno veći.
Podaci pokazuju da su opštine koje su uvele zabranu vatrometa zabeležile manje štete na kućama u poređenju sa prethodnim godinama. U opštinama gde vatromet nije bio zabranjen, šteta je ostala na istom nivou kao i ranijih godina. Ove informacije su preneli lokalni mediji, uključujući portal NL Tajms, koji je istakao da postoji jasna korelacija između zabrane vatrometa i smanjenja štete na stambenim objektima.
Međutim, štete na automobilima su veće nego u prethodnim godinama, ali je povećanje u gradovima sa zabranom vatrometa bilo manje. Ovo može ukazivati na to da su mere protiv vatrometa imale određeni uticaj na smanjenje rizika od oštećenja vozila tokom proslava. Osiguravajuće kuće naglašavaju da će konačan iznos štete biti objavljen kasnije tokom godine, kada budu podneti svi zahtevi.
Zabrana vatrometa je postala sve prisutnija u Holandiji, pri čemu je devetnaest opština potpuno zabranilo upotrebu vatrometa tokom protekle Nove godine. Pored toga, oko 100 drugih opština uvelo je zone u kojima je upotreba vatrometa bila zabranjena. Ove mere su, očigledno, imale za cilj smanjenje štete i poboljšanje bezbednosti tokom novogodišnjih proslava.
Uprkos ovim merama, šteta koju su pretrpela privatna lica i dalje je značajna. Različiti faktori doprinose ovoj šteti, uključujući neodgovorno korišćenje vatrometa, ali i opštu kulturu proslava koja se ne retko pretvara u neuredne i opasne situacije. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti, posebno kada je reč o deci i životinjama, koje su često žrtve neodgovornog ponašanja tokom proslava.
Osim štete na imovini, važno je napomenuti i uticaj vatrometa na životnu sredinu. Dim i buka koje proizvode petarde i rakete mogu imati negativan uticaj na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje ljudi i životinja. U svetlu ovih informacija, mnogi aktivisti pozivaju na dodatne mere za zaštitu životne sredine i bezbednosti, kao što su edukativne kampanje o rizicima korišćenja vatrometa.
U budućnosti, moguće je da će se još više opština pridružiti trendu zabrane vatrometa, posebno ukoliko se nastavi trend smanjenja štete u onim opštinama koje su već uvele ovu meru. Takođe, s obzirom na sve veći pritisak javnosti i organizacija za zaštitu životne sredine, vlasti bi mogle razmotriti donošenje strogih zakona koji bi regulisali upotrebu vatrometa.
U zaključku, iako je procenjena šteta od 16 miliona evra značajna, mere koje su preduzete u vezi sa zabranom vatrometa pokazuju potencijal za smanjenje štete na imovini. S obzirom na sve veće zabrinutosti u vezi sa bezbednošću i životnom sredinom, očekuje se da će se debate o upotrebi vatrometa nastaviti, a moguće je da će se u budućnosti uvesti još strože regulative koje će dodatno ograničiti ili čak zabraniti korišćenje vatrometa tokom novogodišnjih proslava.
