U Srbiji se beleži rast bruto domaćeg proizvoda, usporava inflacija, povećavaju realne zarade, a smanjuju spoljni deficiti. Prema analizi biltena „Kvartalni monitor“ Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, privredni rast u Srbiji je veći od zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali bi inflacija mogla biti oko 3% do 3,5% ove godine. Realni rast zarada se očekuje da bude između 4% do 5%, uzimajući u obzir prosečnu inflaciju od 4,5% do 5%.

Postoji predviđanje da bi kamatne stope mogle pasti krajem godine, nakon što Narodna banka Srbije (i ECB) smanji referentnu kamatnu stopu sredinom godine. Iako se rast privrede od 3,5% možda ne čini velikim, u poređenju sa prošlom godinom (2,5%), analitičari smatraju da je ovo značajan napredak. Čak i kada se izuzmu jednokratni faktori koji su uticali na rast prethodnih godina, postoji naznaka oporavka privrede, koji bi bio zasnovan na rastu privatne potrošnje, povećanim javnim investicijama i oporavku evropskih privreda.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je i dalje visoka (9,4%), ali je neravnomerno raspoređen deficit kvalifikovane radne snage doveo do povećanja plata u privredi. Realne zarade su stagnirale prošle godine zbog visoke inflacije, ali se očekuje da će ove godine, iako nominalno neće mnogo porasti, realno rasti s obzirom na pad inflacije. Stručnjaci predviđaju da će NBS smanjiti kamatne stope kasnije ove godine, što bi moglo biti povoljno za građane i privredu.

Inflacija u Srbiji bila je 5,6% u februaru, što je drugi najveći rezultat u Evropi nakon Rumunije. Razlozi sporoj inflaciji su kašnjenje u poskupljenju energenata u odnosu na Evropu i snažnija fiskalna ekspanzija prethodnih godina. Dok se očekuje oporavak privrede, profesor Arsić upozorava na faktore poput visokih kamatnih stopa, mogućih geopolitičkih rizika i neselektivnih javnih ulaganja koji mogu kočiti dalji ekonomski rast.