U modernom poslovnom svetu veštačka inteligencija se često navodi kao rešenje za sve probleme, obećavajući brze i efikasne procese poslovanja, donošenje strateških odluka na osnovu podataka i uštede u troškovima. Međutim, nedavni skandal sa njujorškim čet-botom „Maj siti“ pokazuje da primena veštačke inteligencije nije tako jednostavna i da može doneti i neželjene posledice.

Prema izveštaju „Mekinsija“, AI projekti će doprineti sa 13.000 milijardi dolara globalnoj ekonomiji do 2030. godine, ali menadžeri u poslovnom svetu upozoravaju da je potrebno racionalnije pristupiti primeni veštačke inteligencije. Pjer Vučković iz Cetina ističe da je ključno razumeti kontekst primene podataka kako bi se izbegli problemi.

Jedan od problema u primeni veštačke inteligencije je kvalitet podataka na ulazu. Bez čistih i strukturiranih podataka, AI ne može pružiti kvalitetna rešenja. Stručnjaci ističu da nedostatak strategije, kvalitet podataka i obuka zaposlenih mogu biti prepreke u primeni AI u poslovanju. Međutim, Goran Stojadinović iz A1 Srbija navodi primer efikasne primene AI u procesu odgovaranja na zahteve korisnika.

Natali Delić iz „Telekoma Srbije“ ističe da tehnologija nije problem, već ljudi i organizacija podataka. Ona naglašava da nije svaki problem rešiv sa AI i da je bitno imati dobru strategiju i obučen kadar za primenu veštačke inteligencije.

Na kraju, Tom Pek iz „Siska“ ističe da nije neophodno primeniti AI ako postoji efikasnija tradicionalna automatizacija procesa. Za kompanije koje razmatraju primenu veštačke inteligencije, „Harvard biznis rivju“ nudi pet pitanja koja mogu pomoći u odluci da li je AI potreban i kakav oblik AI je najbolji za određeni poslovni problem. Na kraju, ključno je razumeti potrebe kompanije, kvalitet podataka i kontekst primene kako bi se uspešno primenila veštačka inteligencija u poslovanju.