Evropska komisija zatražila je od Vlade Crne Gore da poništi pretkvalifikacioni tender za deonicu auto-puta od Mateševa do Andrijevice, izjavio je Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP). Knežević je istakao da ne zna uzrok ovog zahteva Evropske komisije, ali je izrazio sumnju da će radovi na ovoj deonici početi 2026. godine, uprkos tvrdnjama premijera Milojka Spajića da bi radovi trebalo da započnu ove godine.
Knežević je gostovao na televiziji A Plus, gde je naglasio da nije jasno zašto se insistira na poništenju pretkvalifikacionog tendera i trenutnom objavljivanju glavnog tendera. Prema njegovim rečima, sve ukazuje na to da su se na tenderu prijavile samo firme iz Kine, Turske i Azerbejdžana, što može biti jedan od razloga zastoja u ovom projektu.
On je takođe ukazao na to da je Evropska banka za obnovu i razvoj pouzdan partner i da Crna Gora treba da nastavi saradnju sa njom, ali je pitanje granta koji je u vezi sa ovim projektom ostalo nejasno. Knežević smatra da bi trebalo razmotriti alternativne modele finansiranja ili čak mogućnost nastavka izgradnje auto-puta Bar – Boljare, koji je ukupne dužine 161 kilometar. On je naveo da je do sada završena deonica od 41 kilometar, dok je preostala deonica do Andrijevice duga 22 kilometra.
Ova deonica, po njegovim rečima, predstavlja izuzetno zahtevan projekat s obzirom na to da skoro 35 odsto trase čine tuneli i mostovi. U sklopu ovog projekta predviđeno je izgradnja 34 mosta, nadvožnjaka i podvožnjaka, a najvažniji objekat je tunel Trešnjevik, čija dužina iznosi 3,5 kilometra. Ukupni troškovi izgradnje ove deonice procenjuju se na 530 miliona evra, a Knežević je naglasio da trenutno postoji ozbiljan zastoj u realizaciji projekta.
U slučaju da Evropska komisija i dalje ne pruži podršku i predviđeni grant u iznosu od 200 do 250 miliona evra, Knežević smatra da je neophodno razmisliti o alternativnim rešenjima. On je naglasio da se prilikom dodeljivanja finansijskih sredstava često postavljaju uslovi, a postavlja se pitanje da li bi evropskim firmama odgovaralo da učestvuju u projektu koji je ispod 700 do 800 miliona evra.
Knežević je izrazio zabrinutost da, ako se trenutni trend nastavi, radovi na ovoj deonici neće početi pre 2026. godine. On je ponovio da je izgradnja auto-puta od vitalnog značaja za Crnu Goru i predstavlja najveći nacionalni interes. U tom smislu, smatra da bi o novom modelu trebalo da se izjasne stručnjaci, a razmatra se i mogućnost davanja deonice pod koncesiju ili formiranje konzorcijuma domaćih firmi, pri čemu ne bi trebalo privilegovati Bemaks.
Takođe, Knežević je spomenuo interesovanje američke kompanije „Behtel“ za ovaj projekat, što može otvoriti nove mogućnosti za saradnju i realizaciju radova. On je istakao važnost da se domaće firme uključe u ovaj proces, naglašavajući da one imaju kapacitete za izvođenje radova na ovako zahtevnim projektima.
U zaključku, Knežević je pozvao sve relevantne aktere da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja koja će omogućiti bržu realizaciju izgradnje auto-puta, koji je suštinski važan za infrastrukturni razvoj Crne Gore. S obzirom na kompleksnost i zahtevnost projekta, neophodno je da se obezbede adekvatni resursi i podrška kako bi se prevazišle prepreke koje trenutno koče napredak.
