Velika većina radnika i rukovodilaca smatra da je kasno popodne najgore vreme za posao, a produktivnost najviše opada između 15 i 18 časova. Ovo je pokazalo istraživanje firme Slek, podružnice kalifornijske kompanije Sejlsfors. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa agencijom Kvaltriks (Qualtricks) na više od 10.000 ispitanika.

Stručnjaci navode da pad produktivnosti u kasnim popodnevnim satima je posledica normalnog cirkadijalnog ritma tela koji značajno opada između 14 i 17 časova. Upravo zbog toga je važno da zaposleni tokom kasnog popodneva obavljaju lakše poslove, prave kratke pauze ili slušaju omiljenu muziku kako bi povećali koncentraciju na radne zadatke.

Viša potpredsednica za istraživanje i analizu kompanije Slek, Kristina Janzer, ističe da korporacije pretpostavljaju da su radnici tokom osmočasovnog radnog dana jednako produktivni u osam sati ujutru i u 15 časova, ali to jednostavno nije istina.

Iako se često smatra da kasno popodne nije produktivno vreme za rad, postoje neki zaposleni koji se baš tada osećaju najproduktivnije. No, većini ljudi pada produktivnost u tom delu dana.

Osim toga, istraživanje je takođe pokazalo da kasno popodne nije dobar trenutak za produktivne sastanke, jer su ljudi obično manje koncentrisani i manje prisutni. Tako da se preporučuje da se važni sastanci i odluke održavaju tokom jutarnjih časova ili rano popodne.

Takođe, zanimljivo je da su istraživači otkrili da je najmanji pad produktivnosti zabeležen kod radnika mlađih od 21 godine. Kod njih se produktivnost smanjuje u isto vreme kao i kod starijih radnika, ali je smanjenje značajno manje.

Kada je u pitanju produktivnost u radu, važno je razumeti da svako od nas ima svoje jedinstvene ritmove i obrasci rada. Iako istraživanje pokazuje da je većina ljudi manje produktivna kasno popodne, postoje izuzeci. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje radnog vremena i rasporeda poslova mogu doprineti povećanju produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih.

U suštini, činjenice pokazuju da je kasno popodne najgore vreme za posao i da se produktivnost najviše opada između 15 i 18 časova. Ipak, svako od nas ima svoje jedinstvene ritmove i obrasci rada, pa je važno prilagoditi radno vreme i raspored poslova kako bi se postigla maksimalna produktivnost u skladu sa individualnim potrebama i preferencijama.