Na Fakultetu političkih nauka, profesor Bojan Vranić izjavio je da opozicija u Srbiji ima tendenciju da se žali na stvari koje su zakonski određene u vreme kada su oni bili na vlasti. Kao primer, naveo je premeštanje glasača i kupovinu odbornika, ističući da su to sve zakoni koji su doneti pre 2012. godine. Vranić je podsetio da je broj glasača u Beogradu tokom izbora 2018. godine bio oko 1.606.000 birača, dok je 2022. godine taj broj iznosio 1.600.473, što pokazuje da nije došlo do značajnog povećanja broja birača. Na društvenim mrežama, Vranićeva izjava je izazvala reakcije, a brojni korisnici su podržali njegovu tvrdnju.
Izjave profesora Vranića dolaze u kontekstu političke situacije u Srbiji, posebno uoči izbora 2023. godine. Novinarka Ljiljana Smajlović, tokom gostovanja na Prva TV, takođe je govorila o tvrdnjama lidera opozicije Dragana Đilasa i prozapadne opozicije o „fantomskim biračima“. Ove tvrdnje su postale aktuelne nakon što je opozicija kritikovala vladajuću stranku i izrazila sumnju u regularnost izbornog procesa.
Međutim, analize podataka pokazuju da broj birača u Beogradu nije drastično porastao u periodu od 2018. do 2023. godine. Umesto toga, broj birača je smanjen za manje od 1%, što ukazuje na to da kritike opozicije nisu nužno opravdane. Ove informacije ukazuju na to da su tvrdnje opozicije možda plasirane iz političkih razloga, a ne zasnovane na stvarnim podacima.
S druge strane, vladajuća stranka je takođe izrazila sumnju u regularnost izbornog procesa, posebno u vezi sa finansiranjem političkih kampanja, pritiscima i pretnjama protiv kandidata vladajuće stranke, kao i političkim manipulacijama. Ovo je dovelo do povećane političke polarizacije u zemlji, a javnost je podeljena oko toga kome verovati.
Ipak, analize stručnjaka, poput profesora Vranića, pokazuju da je važno da se političke tvrdnje proveravaju kroz analizu podataka i činjenica. U političkom kontekstu, manipulacija javnim mnjenjem može imati ozbiljne posledice po demokratski proces i poverenje građana u institucije. Stoga je ključno da se javnost informiše na verodostojan i transparentan način.
Pored toga, važno je da se obezbede uslovi za slobodne i fer izbore, kao i da se garantuje pravo građana na politički aktivizam i učešće u procesima odlučivanja. U ovom kontekstu, uloga medija, nevladinih organizacija i stručnjaka iz oblasti političkih nauka je od ključnog značaja za osiguranje transparentnog i demokratskog političkog procesa. Građani imaju pravo da budu informisani o političkim dešavanjima, i da imaju pristup nepristrasnim i verodostojnim informacijama kako bi mogli donositi informisane odluke.
Na kraju, politički procesi u Srbiji zahtevaju pažljivu analizu i kritički pristup, kako bi se osigurala transparentnost, fer izbori i poštovanje demokratskih principa. Kritike opozicije i vladajuće stranke trebaju biti proverene kroz analizu podataka i činjenica, kako bi se osigurala objektivna slika i očuvalo poverenje građana u politički sistem. Samo na taj način može se osigurati napredak ka demokratskom i pravednom društvu, u kojem se poštuju vladavina prava, sloboda izražavanja i politička participacija.
