Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su programeri i dalje najplaćenije zanimanje u Srbiji, a njihova neto prosečna zarada za novembar iznosila je 281.991 dinar.

Razlike u primanjima po pojedinim delatnostima su velike, pa programeri zarađuju za jedan mesec kao zaposleni u pojedinim ličnim uslužnim delatnostima za pola godine. U novembru, prosečna zarada angažovanih u poljoprivredi iznosila je 73.977 dinara, u trgovini 76.755 dinara, u saobraćaju 79.270 dinara, u uslugama smeštaja i ishrane 52.891 dinara, u administraciji 80.436 dinara, u obrazovanju 82.497 dinara te u umetnosti, zabavi i rekreaciji 73.075 dinara.

Iako je prosek zarada u saobraćaju bio manji od 80.000 dinara, neki delovi ovog sektora zabeležili su visoka primanja, kao što je vazdušni saobraćaj gde je prosečna zarada bila 190.556 dinara.

U prerađivačkoj industriji, koja zapošljava veliki broj ljudi, prosečna zarada je iznosila 77.464 dinara, ali primećene su velike razlike u primanjima, od prerade drveta gde je prosek 51.226 dinara, preko proizvodnje duvanskih proizvoda sa prosekom od 127.806 dinara, do proizvodnje koksa i derivata nafte gde je prosek bio 145.903 dinara.

Među delatnostima sa primanjima iznad proseka spada rudarstvo sa prosečnom zaradom od 120.398 dinara, a u okviru njega eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa sa 163.570 dinara.

Zaposleni u sektoru finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja u proseku su primili po 129.424 dinara, a najveće zarade beleži informisanje i komunikacije sa prosečnom zaradom od 219.466 dinara. U okviru ove delatnosti je i već pomenuto programiranje sa rekordnih 281.991 dinar.

Ovi podaci pokazuju značajne razlike u zaradama po delatnostima u Srbiji, sa programerima i dalje kao najplaćenijim zanimanjem. Ovo istraživanje pruža uvid u ekonomsku situaciju u zemlji i pokazuje gde se mogu očekivati visoka primanja i gde su plate ispod republičkog proseka.