Ekonomist Milan Beslać izjavio je danas da ograničen broj proizvoda po sniženim cenama za Crni petak predstavlja marketinški trik za sledeću kupovinu i psihološki efekat da i potrošač može i da zaradi.
Beslać je podsetio da je Crni petak nastao 1869. godine kada je došlo do kraha nemačke berze zlata jer su dva brokera pokušala da kupe sve količine zlata, ali je tadašnji predsednik Uliks S. Grant plasirao na tržište ogromnu količinu zlata po niskim cenama, što je dovelo do bankrota ta dvojica brokera. Ekonomista je istakao da naziv „Crni petak“ u našoj zemlji označava tri uspeha – uspeh potrošača da kupe jeftinije, uspeh prodavaca da prodaju veći obim proizvoda i uspeh države da uzme porez.
Beslać je naveo da u Americi Crni petak uvek prati tuče i kampovanja zbog ograničene količine proizvoda, ali i zbog toga što traje samo jedan dan, dok u Srbiji počinje 25. novembra i traje cele nedelje. On je objasnio da svaki trgovac ili proizvođač pravi plan prodaje tokom godine i stavlja popuste na proizvode koji imaju konkurentnu prođu. Kada je reč o influenserima, Beslać je istakao da postoje prevare među njima, ali i na deklaracijama proizvoda, te je uporedio američki način prodaje sa našim.
Ekonomista je zaključio da je važno raditi na sebi kako ne bismo pronalazili vrednosti u garderobi, već u ljubavi, prijateljstvu i saosećanju. Beslać je naglasio da je sistem potrošačkog društva došao kod nas sa zapada, ali da je važno održavati odnose sa potrošačima na najkvalitetniji mogući način.
Crni petak je postao globalni fenomen, ali je važno imati svest o tome da iza sniženih cena stoji marketinški trik, te da je važno razmisliti pre nego što se donese odluka o kupovini. Beslać je podsetio da je važno ceniti prave vrednosti u životu i da materijalne stvari ne smeju biti osnova za sreću i zadovoljstvo.
