Evropska istraživanja pokazuju da se polovina stanovnika starog kontinenta suočava s fenomenom poznatim kao „prolećni umor“. U Srbiji, svaka peta osoba reaguje na promene vremenskih uslova. Profesor dr. Branislav Milovanović, kardiolog i šef Neurokardiološke laboratorije bolničkog centra „Dedinje“, objašnjava da li je prolećni umor zaista bolest ili je samo mit, te kako utiče na organizam.
Prolećni umor je normalno fiziološko stanje koje je zabeleženo kod svih ljudi. Svi mi prolazimo kroz razne cikluse, bili oni meteoropate ili ne. Međutim, postoji i patološka stanja kao što su sindrom hroničnog umora, sindrom post infektivne umora ili postkovid sindrom. Sindrom hroničnog umora je ozbiljno oboljenje i može se manifestovati simptomima poput umora koji traje duže od tri meseca, remetnja života, poremećaja spavanja, umora nakon fizičkog napora, te kognitivnih problema kao što su gubitak pamćenja, koncentracije i konfuzija.
Lečenje sindroma hroničnog umora zahteva multidisciplinarni pristup, a važno je postaviti dijagnozu na vreme kako bi se sprečile komplikacije. Isti uzroci koji dovode do ovog sindroma mogu dovesti do krize svesti, te je važno pravovremeno prepoznati i lečiti ova stanja. Institut „Dedinje“ je postao jedini za krizu svesti u regionu i jedini u svetu gde se može testirati invazivni i neinvazivni pacijent.
Prevencija prolećnog umora obuhvata održavanje zdravih životnih navika, redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu i održavanje emocionalnog i mentalnog zdravlja. Važno je razlikovati normalan umor od sindroma hroničnog umora kako bi se pravovremeno reagovalo i sprečile ozbiljne komplikacije. Konsultacija s lekarom i redovne kontrole mogu biti od velike pomoći u prevenciji i lečenju ovih stanja.
Ukupno gledano, prolećni umor je normalan fiziološki proces koji se dešava svima, ali je važno pratiti svoje telo i reagovati na vreme ako se primeti nešto neobično ili ako simptomi postanu ozbiljniji. Redovne posete lekaru, održavanje zdravih životnih navika i pravovremena reakcija mogu pomoći u prevenciji i lečenju ovih stanja. Važno je prihvatiti svoje telo, brinuti o svojem zdravlju i tražiti stručnu pomoć kad je to potrebno.
