Više od deset ljudi je povređeno u sukobima između policije i učesnika protesta protiv ekonomskih reformi novog desničarskog predsednika Havier Mileja, javljaju argentinski mediji.

Federalna policija koristila je gumene metke, suzavac i fizičku silu tokom sukoba. Najmanje 60 demonstranata je povređeno, a jedan od njih, advokat za ljudska prava, mogao bi da izgubi oko, izveštava argentinska agencija „Pagina 12“.

Donji dom argentinskog parlamenta usvojio je predlog reformi predsednika Havijera Mileja nakon višednevne debate. Za usvajanje paketa mera glasalo je 144 poslanika, dok je 109 bilo protiv. Potrebno je da paket reforma bude ratifikovan i u Senatu Argentine, gde će se o svakoj tački paketa glasati pojedinačno.

Reforme će omogućiti otkaze bez obrazloženja i drastično smanjene otpremnine, ukidaju obavezne naknade za prekovremeni rad i kazne za kompanije koje ne uplaćuju doprinose. Nadalje, Milej teži da budu ograničena prava na štrajk i porodiljsko odsustvo, pa bi trudnice mogle da odsustvuju sa posla samo 10 dana pred porođaj, umesto 45, koliko predviđa trenutni zakon. Ograničen bi bio i rad sindikata, a obustava rada u ključnim delatnostima bila bi nezakonita ako se ne obezbedi minimum 75 odsto proizvodnje ili usluga.

Manje neophodne delatnosti, kao što su radio, televizija, bankarstvo i finansije, moraju ispuniti 50 odsto obima posla kako bi obustave rada smatrane za legalne.

Havier Milej tvrdi da ključne reforme imaju za cilj smanjenje potrošnje i povećanje državnih prihoda kako bi se omogućilo ispunjenje glavnog ovogodišnjeg cilja – nultog deficita. Namera vlade je da smanji visoke dugove i inflaciju koja prelazi 200 odsto.

Osim toga, vlasti u Argentini sprovele su niz mera kako bi se izborile s ekonomskom i socijalnom krizom koja pogadja zemlju. Na primer, zabranili su otpuštanja radnika i ograničili su cene osnovnih proizvoda.

Ekonomski problemi u Argentini nadovezuju se na prethodnu predsedničku kampanju kada su građani glasali protiv dosadašnjih mera štednje koje su dovele do velikog siromaštva i inflacije. Ove godine, izbori bi trebali odlučiti hoće li zemlja nastaviti sa trenutnim ekonomskim putem ili će se okrenuti novim, drugačijim reformama.