Prve redovne isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan očekuju se u periodu između drugog i trećeg kvartala tekuće godine, izjavio je portparol Evropske komisije. Ova informacija je data kao odgovor na pitanje Tanjuga o vremenskom okviru kada se očekuju prve isplate za Srbiju. Portparol je naglasio da Evropska komisija trenutno završava potrebne proceduralne korake koji će omogućiti oslobađanje sredstava iz predfinansiranja tokom 2025. godine.
U okviru ovog plana, zemlje regiona mogu tražiti do 7% ukupnog iznosa za predfinansiranje, a Srbija je već podnela takav zahtev. Iznos koji je odobren za predfinansiranje Srbije iznosi 101,8 miliona evra. Međutim, isplata ovog predfinansiranja zavisi od toga da li će biti odobrena Reformska agenda, kao i od stupanja na snagu ugovora o kreditu i zajmu, kao i poštovanja preduslova i opštih uslova.
Portparol je u pisanom odgovoru naveo da je Plan rasta vredan 6 milijardi evra, koji je usmeren na investicije i reforme. Takođe, naglašeno je da ovaj plan obezbeđuje postepeni pristup jedinstvenom tržištu EU, što omogućava građanima regiona da iskoriste rane prednosti evropskih integracija. Do sada, pet ambicioznih reformskih agendi je na snazi, uključujući i onu iz Srbije, a one predlažu različite reforme koje se podržavaju investicijama.
Plan rasta za Zapadni Balkan je paket vredan šest milijardi evra, koji će biti raspodeljen u periodu od 2024. do 2027. godine. Ova sredstva će biti dostupna u obliku grantova i kredita sa povoljnim kamatama. Srbija bi u okviru ovog plana trebala da ima na raspolaganju ukupno 1,58 milijardi evra do 2027. godine.
S obzirom na to da su sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, morale da izrade reformsku agendu kako bi dobile finansijsku pomoć iz Plana rasta, važno je napomenuti da je Evropska komisija prošle godine odobrila reformske agende pet partnera sa Zapadnog Balkana, čime je otvoren put za isplate iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.
Ove reforme su usmerene na društveno-ekonomske i fundamentalne promene koje će doprineti rastu i približavanju EU. Bosna i Hercegovina se izdvaja kao jedina zemlja iz regiona koja nema odobrenu reformsku agendu, što može uticati na njenu mogućnost pristupa ovim sredstvima.
Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja značajan korak ka jačanju ekonomije regiona i unapređenju životnog standarda građana. Očekuje se da će isplate iz ovog plana podržati razvoj infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i drugih ključnih sektora, čime će se dodatno ojačati veze između zemalja regiona i Evropske unije.
U zaključku, Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju priliku da iskoriste sredstva iz Plana rasta kako bi unapredile svoje ekonomske i društvene strukture. Provedba reformi i ispunjenje uslova koje postavlja Evropska komisija biće ključni za uspeh ovog ambicioznog projekta. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati situacija u vezi sa isplatama i reformama koje su potrebne da bi se ostvarili ciljevi postavljeni ovim planom.
