Snažan zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju prošle godine izazvao je veliku štetu i mnogo žrtava. Međutim, među ruševinama se pojavila priča o čudu. Kako su se zgrade srušile, jedna devojčica je preživela. Njena cela porodica je nažalost poginula kada im se srušila kuća. Međutim, ona je pronađena ispod ruševina, vezana za svoju majku pupčanom vrpcom. Prebačena je u bolnicu gde su je lekari nazvali Aja, što na arapskom znači „čudo“ i „dar od Boga“. Nedugo nakon toga je usvojena od strane tetke i preimenovana u Afra, po svojoj majci.

Godinu dana kasnije, Afra se potpuno oporavila od povreda koje je zadobila i srećno živi sa svojom novom porodicom. Unatoč tragediji koju je doživela, ona živi život kao i sva druga deca i već hoda i pokušava da priča. Njena tetka je odlučna u tome da će se brinuti o njoj kao da je njeno dete.

Njen teča ističe da se Afra skroz prilagodila životu sa svojom novom porodicom i da se veoma vezala za ostalu decu. Počela je da priča i prve reči koje je izgovorila su bile mama i tata. Iako su prošli kroz teška vremena, Afra i njena nova porodica veoma su srećni i ponosni što se ona potpuno oporavila.

Međutim, trauma koju su doživeli prati ih i dalje. Njena tetka ističe da su kroz katastrofu izašli jači, ali da se mole da nikada više ne dožive takvu tragediju. Oni trude da žive normalno, ali ružna sećanja su uvek prisutna.

Ova priča je primer snage i vere, te dokaz da se čuda događaju i u najtežim trenucima. Afra je simbol nade i otpornosti, čiji primer može da onhrabri mnoge ljude širom sveta. Njena priča takođe ističe važnost porodične podrške i ljubavi, kao i važnost zajedništva u teškim vremenima.