Novi Sad je dobio prestižnu akreditaciju kao Grad vlažnih područja (Ramsar Wetland City), čime je postao prvi grad na Balkanu koji nosi ovu titulu. Ova informacija je danas saopštena iz Ministarstva zaštite životne sredine. Odluka o akreditaciji doneta je na 64. sednici Stalnog Komiteta Ramsarske konvencije, koja je nedavno održana u Švajcarskoj.
Uz Novi Sad, akreditovano je još šest evropskih gradova, među kojima su gradovi iz Francuske, Švajcarske, Poljske i Belgije. Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, istakla je da je ovo značajno priznanje za Novi Sad, potvrđujući da je u gradu postignuta ravnoteža između urbanog razvoja i zaštite vlažnih područja.
„Ponosna sam što je Novi Sad jedan od prvih gradova u ovom delu Evrope koji je posvećen zaštiti prirodnih dobara. Ova titula predstavlja svetsko priznanje za izuzetan primer balansiranog razvoja grada, uz očuvanje zdrave i čiste životne sredine“, izjavila je Vujović. Ona je dodala da je Novi Sad prepoznao važnost vlažnih područja za zaštitu prirode i prilagođavanje klimatskim promenama, te ih adekvatno štiti.
Gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić, naglasio je da je dobijanjem ove akreditacije Novi Sad, koji je već Evropska prestonica kulture i Omladinska prestonica Evrope, dobio globalno priznanje za svoju prirodnu baštinu. On je istakao da će kroz titulu Ramsarske konvencije, Novi Sad postati deo mreže gradova koji se posvećuju zaštiti močvarnih područja, što omogućava efikasniju razmenu znanja i najboljih praksi sa drugim gradovima širom sveta.
„Ova titula će omogućiti Novom Sadu i njegovim građanima da ostvare brojne finansijske i ekonomske benefite. Grad će moći da konkuriše za sredstva iz evropskih fondova za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, revitalizacije vlažnih područja i razvoja zelene infrastrukture“, dodao je Đurić.
On je takođe naglasio da će promocija prirodnih staništa privući turiste iz celog sveta, što će dodatno unaprediti lokalnu ekonomiju. „Ova inicijativa će takođe podstaći građane da aktivno učestvuju u zaštiti prirode kroz različite edukativne programe“, rekao je Đurić.
Vlažna područja su pod velikim pritiskom prirodnih i antropogenih promena, posebno u urbanim sredinama. Ova staništa su izuzetno važna kao centri biodiverziteta, jer ublažavaju uticaj klimatskih promena i služe kao prirodni prečistači koji poboljšavaju kvalitet vode.
Ramsarska konvencija, čiji je potpisnik i Srbija, prvi put je uvela akreditaciju Grad vlažnih područja 2015. godine. Priznanja su dodeljena u 2018, 2022. i 2025. godini, a do sada je akreditovano ukupno 74 grada širom sveta, među kojima je 14 evropskih, uključujući i Novi Sad.
Na teritoriji Srbije postoji 11 područja, koja zajedno zauzimaju površinu od 120.000 hektara, a to su Obedska bara, Ludaško jezero, Stari Begej – Carska bara, Slano Kopovo, Gornje Podunavlje, Zasavica, Labudovo okno, Koviljsko-petrovaradinski rit, Vlasina, Peštersko polje i Đerdap. Takođe, 2023. godine proglašeno je i prvo prekogranično Ramsarsko područje između Srbije i Rumunije, Park prirode Gvozdena vrata-Đerdap.
Ova akreditacija predstavlja važan korak ka očuvanju prirodnih resursa i unapređenju kvaliteta života građana Novog Sada, kroz promovisanje održivog urbanog razvoja i zaštitu životne sredine. Novi Sad se tako pozicionira kao lider u ekologiji i zaštiti prirode u regionu, što može poslužiti kao inspiracija i drugim gradovima.
