Ishod nedavnih predsjedničkih izbora u Rusiji nije iznenađenje za većinu ljudi, ali je definitivno izazvao mnoge, katkad i negativne reakcije. Putinova pobjeda na izborima je gotovo sigurna, sa osvojenih 87,28 posto glasova uz rekordnu izlaznost od 77,49 posto. To znači da će Putin ostati na vlasti najmanje do 2030. godine, ulazeći tako u istoriju kao lider sa najdužim stažom nakon Staljina.

Bila je to intenzivna i odgovorna kampanja u kojoj je Putin obećao da će opravdati poverenje svojih građana i voditi Rusiju napred. Opozicija nije imala značajnog izazivača, a rival mu je bio samo kandidat iz Komunističke partije, Nikolaj Haritonov, koji je osvojio samo 4,3 posto glasova.

Putinov autoritet je potvrđen ritualom izbora, iako je sam portparol prošle godine nazvao izbore „skupom birokratijom“. Ruski lider je također izazvao kontroverze i reakcije širom sveta, sa zapadnim zvaničnicima koji su kritikovali njegovu pobedu kao nedemokratsku.

Izbori su održani nedugo nakon smrti najžešćeg Putinovog protivnika, Alekseja Navaljnog, u zatvorskoj koloniji na Arktiku. Navaljni je umro od „sindroma iznenadne smrti“, a njegova porodica i pristalice okrivili su Putina za njegovu smrt. Opozicija je bila pod jakim pritiskom i represijom tokom izbora.

Putinova pobjeda je naišla na podršku lidera poput kineskog predsednika Sija Đipinga i indijskog premijera Modija. Također, lideri zemalja Zapadne i Centralne Afrike pozdravili su Putinovu pobjedu kao korak ka stabilnosti.

Izbore su pratile i protesti u Rusiji, sa izveštajima o vandalizmu i incidentima na biračkim mestima. Međunarodna zajednica je podeljena u reakcijama na Putinovu pobjedu, ali postoji i podrška lidera koji vide Putina kao stabilizirajućeg faktora u međunarodnim odnosima.

U cjelini, Putinova pobjeda na izborima ne predstavlja iznenađenje, ali će uticati na političku scenu u Rusiji i svetu u narednim godinama. Kako će se Putinov novi mandat odraziti na unutrašnju i međunarodnu politiku ostaje da se vidi.