Ruski lider Vladimir Putin osudio je u petak „spoljno mešanje“ u Srbiji tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, u trenutku kada antikorupcijski protesti uzburkavaju javnost u zemlji. Ovi protesti, predvođeni studentima, počeli su pre četiri meseca nakon tragične nesreće u kojoj je 15 ljudi izgubilo život kada se srušila nadstrešnica na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Kremlj je u saopštenju istakao da je Putin naglasio neprihvatljivost spoljnog mešanja u unutrašnju političku situaciju Srbije. „Vladimir Putin je napomenuo da je spoljno mešanje u unutrašnju političku situaciju u Srbiji neprihvatljivo“, navodi se u saopštenju. Vučić je na svom Instagram nalogu istakao da su on i Putin razgovarali o „obojenoj revoluciji“, terminu koji se koristi za opisivanje narodnih pobuna u bivšim sovjetskim državama.
„Zahvalio sam mu što ruski zvaničnici ne podržavaju obojenu revoluciju“, izjavio je Vučić. On je dodao da je Putin imao vrlo jasan i precizan stav o trenutnim dešavanjima i da Rusija razume situaciju u Srbiji, kao i da će nastaviti da podržava „legitimne vlasti“ u zemlji.
Studenti su u petak najavili generalni štrajk i nove proteste, što ukazuje na to da nezadovoljstvo raste. Srbija se suočava sa izazovima održavanja ravnoteže između svojih istorijskih veza sa Rusijom i težnjom za članstvom u Evropskoj uniji. Beograd je više puta osudio rusku invaziju na Ukrajinu, ali do sada nije uveo sankcije Moskvi, ostajući u nekoj vrsti ambivalentnog stava.
Bez dodatnih informacija, Vučić je takođe naglasio da su razgovarali o obnovi gasnog sporazuma koji ističe 31. maja, kao i o sankcijama američkog Sekretarijata za finansije protiv NIS-a, srpske naftne kompanije u većinskom vlasništvu ruskog Gazpromnjefta. Srbija i dalje većinu svog gasa uvozi iz Rusije preko gasovoda Turski tok.
U poslednje vreme, zemlja je preduzela korake ka diversifikaciji svog snabdevanja, uključujući uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja. Sjedinjene Američke Države su 10. januara uvele sankcije ruskom naftnom sektoru, dajući Gazpromnjeftu rok od 45 dana da se povuče iz vlasništva nad NIS-om, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji. Kancelarija za kontrolu strane imovine Sekretarijata finansija SAD produžila je ovaj rok za mesec dana krajem februara.
Ova situacija ukazuje na složene odnose Srbije sa velikim silama, kao i na unutrašnje političke tenzije koje bi mogle uticati na budućnost zemlje. U trenutku kada se Srbija bori sa unutrašnjim izazovima, međunarodni pritisci i očekivanja igraju ključnu ulogu u oblikovanju političkog pejzaža.
